• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

КУД Караџић Лозница

Културно уметничко друштво „Караџић“ Лозница
Гусларска секција "Вук Караџић"

Председник: Раде Јанев; +381 15 88 29 58; +381 64 064 11 86; маил: kudka@verat.net
Радован Давидовић; +387 65 930 496; +387 56 270 149;

Милутин Ђуричић; +381
Стеван Остојић; +381
Недељко Јеврић; +381
Миладин Јеврић, +381

СКУПШТИНА:

ИЗВРШНИ ОДБОР:

НАДЗОРНИ ОДБОР:

Секретар Друштва:

Културно уметничко друштво „Караџић“ Лозница – 160 година рада и постојања

У првим Српским новинама

1850. Године објављено је да је основан тератар у Лозници.
1858. Године – дружина Подрињска Слога.
1892. Године – лозничко просветно друштво „Караџић“.
1932. године подигнут споменик Вуку Караџићу у Београду и Лозници.
1933. Године – Први Вуков сабор у Лозници.
1937. Године – Вуков дом културе.
1945. Године – Народни универзитет.
1946. Године Народна библиотека.
1949. Године – Музичка школа.
1950. Године Градско аматерско позориште.
1974. Године – Букови Ластари
1980. године – Издавачка библиотека „Бреза“, и Фото клуб
1999. године – Галерија „Мина Караџић“
2002. године – Фестивал фоклора „Европа игра“
2006. године – Фестивал глумачких остварења

КУД „Караџић“ – Лозница:
- Позориште
- Група певача
- Народни оркестар
- Фолклорни ансамбл
- Књижевни клуб
- Ликовна група Н -8
- Гусларска секција
- Галерија „Мина Караџић“

Пре тачно 160 година у нашем граду постављени су темељи данапшњег КУД друштва „Караџић“. 24. јануара 1850. године Српске новине су објавиле да се у Лозници формира дилетанска дружина која је на опште задовољство публике извела представу „Светислав и Милева“ и „Бој на Косову“ а да је у припреми и трећа историјска представа „Владислав краљ Бугарске“. Друштво је носило назив „Дружина подрињске Слоге“ а сачињавали су је чиновници месног надлештва и лозничке занатлије. А окупио их је депутат Светоандрејске скупштине Прота Игњат Васић. Познато је да је и Вук са одушевљењем примио вест о формирању „Слоге“. Приликом својих посета родном крају својим земљацима је говорио о значају ове врсте културне делатности а и сам је према својим могућностима помагао рад дружине. 1892. године, дружина из пијатета према Вуку Караџићу, мења име у Лозничко просветну друштво Караџић, а генерал Михајло Богићевић, потомак Анте Богићевића, даровао је друштву заставу, која је са поносом ношена све до аустроугарске окупације Лознице, када је заједно са имовином и документацијом спаљена.

По завршетку Првог светског рата друштво бива одликовано Орденом Светог Саве и орденом Белог орла. Активности друштва се гранају и стичу се услови за формирање Књижевно поучне секције са Народним универзитетом, хорске и музичке уз позоришну која је већ постојала. Већ 1930. године друштво је бројало преко 200 чланова. На слави друштва Аранђеловдан, 1931. године, покреће се иницијатива за подизање споменика Вуку Караџићу. Акцију помажу многи истакнути културни радници, што резултира подизању споменика Вуку , у Београду и Лозници 1932. године.

Наредне 1933. године обновљена је Вукова кућа и одржан Први Вуков сабор. Чланови управе друштва су умолили Катарину и Павла Пејића, да за изградњу дома поклоне земљиште. Почињу припреме за градњу Вуковог дома културе у Лозници, који је свечано отворен 1937. године.

Дрги светски рат је прекинуо активности друштва пошто су окупатори Вуков дом претворили у коњушницу. Чланство се ипак редовно окупљало у време Вуковог сабора, на парастосима и другим црквеним празницима.

По ослобођењу Лознице 1944. године, дом се реновира и друштво поново несметано фукционише. Већ 1946. године, књижница и читаоница прерасла је у Народну библиотеку, Књижевно поучна секција у Раднички универзитет, а из музичке секције се формирала музичка школа.

Нижу се победе на многим смотрама и фестивалима. Драмска секција стиче статус Аматерског позоришта. Формира се камерни оркестар, који на свом репертуару има најзначајнија дела домаћих и страних аутора.

Фолклорни асамбл постаје све брионији а фолклорна секција се проширује са циљем да се културно стваралаштво и обичаји нашег народа приближе што ширем слоју људи.

Др Миленко Марин  - председник друштва 1930  - 1936. године
Властимир Илић   - председник друштва 1936  - 1940. године
Бора Радовановић  - председник друштва 1950  - 1952. године
Слободан Ристановић  - председник друштва 1960  - 1962. године
Васа Маринковић - председник друштва 1963. године
Зоран Милојевић  - председник друштва 1966  - 1972. године
Милица Ристић - председник друштва 1973. године
Ђорђе Зечевић - председник друштва 1974  - 1982. године
Миодраг Сперњак  - председник друштва 1982,1988  - 1994. године
Недељко Јовичић  - председник друштва 1983. године
Станко Деспотовић - председник друштва 1984  - 1988. године
Иво Алимпић- председник друштва 1995. године
Добривоје Марковић  - председник друштва 1996  - 1998. године
Живота Исаковић  - председник друштва 1998  - 2000. године
Милан Тодоровић - председник друштва 2000. године
Данило Марковић - председник друштва 2000  - 2004. године
Миодраг Миловановић - председник друштва 2004. године......

Почасни чланови КУД Караџић: Вук Караџић, Филип Вишњић, Анта Богићевић, Кнез Иво од Семберије, Прота Игњат Васић, Владимир Васић, Стојан Новаковић, Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић, Јован Цвијић, Др Александар Вјелић, Фрањо Урбан, Брана Пејић, Браћа Недић, Др Миленко Марин, Бора Радовановић, Жика Поповић, Влада Зечевић, Ђорђе Зечевић.

Витрине друштва красе многа друштвена признања поред Ордена Светог Саве и ордена Белог орла, ту су Орден заслуга за народ, Повеље Републике Србије, награда општине Лозница, СУБНОР-а Србије, Савеза аматера Србије, Вукова награда Културно просветне заједнице Србије, Сребрни знак Црвеног крста Србије, медаље друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије,  знак Змајевих дечијих игара, Повеља општине Лознице, Вукова повеља, Повеља педагошког сабора, Повеља градова Плоцк у Пољској, Бреста у Белорусији, Јаблонеца у Чешкој републици, Солунске општине Менеменис у Грчкој.

Друштво је покретач и многих других културних манифестација. Поред Вуковог сабора, као што су Вукови астари, Песнички поздрав пролећу, Међународни фестивал фоклора и Фестивал глумачких остварења.

Позориште „ВУК КАРАЏИЋ“
Од давне 1850. године до данас са мањим прекидима функционише живот овог позоришта

Ликовна група Н8

Оснивање ликовне групе Н8 1973. године важан је датум у ликовној традицији Јадарског краја. Почецима ликовне традиције може се сматрати живописање манастира Троноша, али због честих рушења манастира од првобитног живописа нема трагова. Очуван је делимично живопис из 1834. који су радили молери Михајло Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида. У оскудним сведочењима историчарима све до 1940. године не налазимо трагове о изложбама или сликарским делима насталим у овом крају. Те године у Лозницу долази наставник цртања Драгојло Вуксановић који се бавио графиком. Прва изложба слика у Лозници одржана 1951. године, а излагали су је чланови ликовне секције Вука Караџића. Лознички сликари раде окупљени око ове секције све до 1973. године када сликар педагог Милан Узелац у сарадњи са Живком Милосављевићем и Милутином Глигорићем окупља групу од осам сликара до тада непознатих широј јавности. У групу поред поменутих улазе Саво Бабић, Душан Илић, Милка Вукасовић, Милорад Ранковић и Светлана Лазић и тако се формира ликовна група Н8 која ће временом у свој састав примити велики број сликара. Чланови ликовне групе излажу самостално и групно, учествују у раду ликовних колонија и смотри сликарског стваралаштва од локалног, републичког и међународног нивоа. Галерија Мина Караџић основана је и свечано отворена 28. јуна 1999. године на иницијативу сликара Драгана Бартуле и Александре Пребићевић. Иницијативу је подржала ликовна група Н8 и руководство друштва. Од тада до данас је место где се представљају најзначајнија имена ликовно сликарског живота и сликара из Србије и ван ње.

Гусларска секција „Вук Караџић“ основана је 1984. године под називом Гусларска секција „Његош“ и радила је у оквиру Радничког културно-уметничког друштва Вискоза све до 1990. године. После тога наступа и ради у оквиру Центра за културу у Лозници под називом „Вукове гусле“, све до 2004. године када на предлог Управног одбора, Скупштина друштва доноси одлуку да гусларска секција уђе у састав нашег КУД, под именом Гусларска секција „Вук Караџић“.

Своје самосталне целовечерње програме осим Лознице изводили су у Крагујевцу, Крушевцу, Лесковцу, Краљеву, Шапцу, Бјељини и Зворнику.
Учествују на свим фестивалима које организује Савез гуслара Србије и српских земања а и домаћин су више од 30 година у предсаборским данима вечери гусала и епске поезије у оквиру Вукових сабора. Своја умећа у песми и гуслању и у Француској, Немачкој, Шведској и Пољској.

Др Миленко Марин  - председник друштва 1930  - 1936. године
Властимир Илић   - председник друштва 1936  - 1940. године
Бора Радовановић  - председник друштва 1950  - 1952. године
Слободан Ристановић  - председник друштва 1960  - 1962. године
Васа Маринковић - председник друштва 1963. године
Зоран Милојевић  - председник друштва 1966  - 1972. године
Милица Ристић - председник друштва 1973. године
Ђорђе Зечевић - председник друштва 1974  - 1982. године
Миодраг Сперњак  - председник друштва 1982,1988  - 1994. године
Недељко Јовичић  - председник друштва 1983. године
Станко Деспотовић - председник друштва 1984  - 1988. године
Иво Алимпић- председник друштва 1995. године
Добривоје Марковић  - председник друштва 1996  - 1998. године
Живота Исаковић  - председник друштва 1998  - 2000. године
Милан Тодоровић - председник друштва 2000. године
Данило Марковић - председник друштва 2000  - 2004. године
Миодраг Миловановић - председник друштва 2004. године

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Епска читанка

epska citanka