„Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“

Никола Томазео

ДГ Стара Херцеговина Београд

ДГ “Стара Херцеговина”

Мат.бр. 28001215
ПИБ: 106387853
Адреса: Браће Јерковића 123г, Београд
Сајт: www.starahercegovina.co.rs

Слава: Свети мученик Вукашин

Текући рачун: 160-329747-41

Председник: Слободан Драшковић
Мат.бр. 2901973710154
Адреса: Прешернова бр. 34, 11000 Београд
Контакт: +381 63/219-837
Е- маил: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Секретар: Сава З. Станишић
Адреса: Обреновац
Контакт: +381 64/219-39-22
Е-маил: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Александар Таушан; +381 64 651 23 51; маил: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Ђорђе Тановић; +381 61 312 69 14;
Вељко Ђурановић; +381

Извршни одбор:

Слободан Драшковић

Веселин Бојић

Јован Кунић

Александар Таушан

Сава З. Станишић

Вукашин Лугоња

Радомир Павлица

Председник Скупштине:

Вељко Ђурановић

Заменик председника Скупштине:

Радомир Драшковић

Надзорни одбор:

Драган Ђерић

Момчило Драговић

Драган Гарић

Grb drustva - STARA HERCEGOVINA

Друштво гуслара „СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА" је основано са једним великим, али достижним циљем - да гусле као наш најстарији традционални инструмент поново заузму место у нашем народу које им је одувек и припадало. Гусле можете волети или не волети, слушати или не слушати, али их сваки Србин мора поштовати. После шестдесет година мрака српски народ се вратио Богу и својој мајци - Српској Православној Цркви. Богу хвала, данас скоро да не постоји српска кућа у којој се не слави крсна слава и где икона свеца заштитника не обасјава сваки дом.

Место српских гусала је поред српске иконе!!!

Гусле као јединствени и непоновљиви чувар српске традиције су се увек налазиле на бранику српства и нације. Увек су заузимале почасно место: и на двору Немањића и словенске властеле и у доба 500-годишње владавине Турака када су помагале напаћеном народу да се одржи и ослободи. И у данашњим смутним временима гусле представљају свијетло оружје и опет као буктиња осветљавају стазе и путеве којима морамо проћи. Гусле су највеће памћење. И кад прођу бурна и крвава времена гусле се морају чувати и поштовати јер тако чувамо свете и драге успомене на наше претке.

Зашто ДГ „Стара Херцеговина"?

Херцеговина је колевка патријархалне културе, гусала и изворне народне пјесме. Херцеговина је једино парче земље које није омеђило границу, јер границе су у људима а не на земљи. Гусле на просторима Старе Херцеговине представљају душу српског народа, оне су саставни дио њиховог бића и њиховог живота. У дугим зимским ноћима крај огњишта, окружени својим најмилијима, Херцеговци су уз епску поезију оживљавали силне јунаке, друговали с вилама и змајевима и небо земљом подупирали а јека гусала стварала је неку посебну узвишену атмосферу. Гусле су трасирале пут којим сви морамо ходити. Према гуслама се морамо опходити као према светињи. Оне морају бити саставни дио наше националне културне баштине.

Епска поезија и гусле ће у будућности засигурно имати велику и значајну улогу у култури српског народа иако постоји не мали број оних који би најрађе дочекали дан када би се то двоје занавек угасило. Но, срећом, у нашем народу ће увек бити оних који ће се томе супроставити и неће дозволити да се гусле скрнаве и затру. Сваки члан ДГ "Стара Херцеговина" је уједно и бранилац српске традиције и културе, заштитник српског језика и српског писма ћирилице и чувар велике светиње - Српских Гусалах. Сви се морамо држати стихова неумрлог Владике Његоша:

"Ада за сву игру без гусалах
ја ти не бих пару турску дао.
Ђе се гусле у кући не чују,
ту је мртва и кућа и људи..."

09.02.2010.

У „ТЕАТРУ 78“ у Ресавској улици у Београду, догодио се дуго очекивани и прижељкивани концерт новоформираног ДГ “Стара Херцеговина“.
 
Велики број заљубљеника у епску поезију и гусле окупио се да чује мајсторе гусала из новог друштва, али и многобројне угледне госте који су увеличали ово вече. Под водитељском палицом засигурно понајбољег водитеља оваквих догађања, Миливоја Бештића, који је зналачки водио програм, публика, која је скоро до последњег места испунила салу „Театра 78“ уживала је у двочасовном програму.
 
Како то српски обичаји налажу, на почетку овако великог дешавања свештеник СПЦ, Протојереј - Ставрофор Милован Глоговац благословио је оснивање друштва и заједничком молитвом сви присутни пожелили су новом друштву успех у раду. Поздравни говор у име ДГ “Стара Херцеговина“ одржао је домаћин и председник друштва Слободан Бобан Драшковић који је поздравио присутне и објаснио циљеве друштва. Затим је у име Савеза гуслара Србије господин Милорад Продановић бираним речима говорио о гуслама и Старој Херцеговини и присутне обавестио о догађањима у наредном периоду.
 
Част да отвори концерт Његошевим стиховима из“ Горског Вијенца“ припала је легенди српских гусала и првом почасном члану друштва, народном гуслару Славку Алексићу. После њега наступио је члан ДГ “Стара Херцеговина“, Ђерић Драган са песмом “Кнез Богосав и Старина Новак“ а затим је др Милош Луковић из Балканолошког института говорио о постанку, границама, владарима и историографији Старе Херцеговине. Као гости нашег друштва наступили су гуслари Владо Руњо, Будимир Чавић и као специјални гости изненађења: из Црне Горе савезни првак Здравко Кнежевић и из Републике Српске Ристо Лечић. Затим је млади гуслар нашег друштва Александар Таушан песмом о Стојану Ковачевићу подигао атмосферу у публици, а још једна млада нада, Сава Станишић ”Мојковачким вучедолцем” додатно загрејао.
 
Оваква једна свечаност се заиста не би могла замислити без песника и филозофа Божидара Глоговца који је по ко зна који пут својим наступом одушевио публику, после њега је говорио професор Мирко Зуровац, а као врхунац вечери дошао је наступ два најбоља гуслара ДГ “Стара Херцеговина“: републичког првака из Нове Вароши 2006. године - Ђорђа Тановића и актуелног првака из Крагујевца 2009. Вељка Ђурановића. Обојица су показала зашто тренутно спадају у ред најбољих гуслара у Србији. На крају је популарни Ђоко Тановић започео песму „Под ружицом“ коју су подржали сви учесници програма али и публика у сали.
 
Заиста је ту ноћ било дивно бити Херцеговац, сви смо се макар за та два сата вратили у наш јуначки, кршни, напаћени, али предивни завичај који никад не смемо заборавити, али ни свети српски инструмент – гусле, јер, док се чују звуци са гусларских струна дотле и постојимо!

Страница у прирпреми

Обележавање 70. година од геноцида над србима у Херцеговини


Слава друштва је Свети мученик Вукашин

pdfПреузмите документ Свети мученик Вукашин у ПДФ формату176.17 KB

Српски гуслар
Александар Таушан

Рођен 18.11.1983. године у Сарајеву. Најмлађи првак свих гусларских такмичења. Са 12 година освојио друго место у Панчеву, са 13 година је постао првак Фестивала Војводине, 1997. године и треће место 1998. године на војвођанском фестивалу у Старој Пазови. Победник у СМС гласању од стране публике у Косовској Митровици 2010. Године. Снимио две касете, три ЦД и један ДВД.  Четири пита савезни финалиста, преко 20 пута републички. Највећи успеси на републичком и савезном  фестивалу, освојено  5 место. Завршио вишу птт школу, тренутно на студијама за пословно индустријски менаджмент. Запослен у ТЕЛЕКОМ СРБИЈА.

Српски гуслар
Ђорђе Тановић
 
Рођен 06.05.1967. године у Великим Банићима, општина Чајниче. Побједник Фестивала гуслара Србије у Новој Вароши, 2006. године. Носилац звања народни гуслар.

Српски гуслар
Сава 3. Станишић

Рођен 16.08.1984. године у Пећи. Поријеклом из племена Бјелопавлићи, село Винићи. Секретар ДГ "Стара Херцеговина". Запослен у Министарству правде. Један од најперспективнијих гуслара и епских пјесника у српском роду.

Српски гуслар
Вељко Ђурановић
 
Рођен 28.03.1965. године у Никшићу. Завршио је средњу саобраћајну школу. Био је омладински првак Црне Горе, првак Београдског регионалног фестивала гуслара Србије 2007. г., исте године је освојио треће мјесто у Пријепољу, на Фестивалу гуслара Србије. Освојио је прво мјесто на Фестивалу гуслара Србије 2009. године. На Фестивалу гуслара свих српских земаља у Сарајеву, 2009. године, освојио је треће мјесто. Носилац је звањанародни гуслар.

Стара Херцеговина је много више од територијалног појма. У њој су се и у дугим вековима османске доминације на Балкану очували идентитет и понос српског народа, окруњен у епској поезији. Косовски завет управо је ту имао своје семениште, а на струнама гусала ширио се свуда докле су Срби допирали селећи се из ове своје матице. Тако се развио и најраспрострањенији дијалекат српског језика – источнохерцеговачки, на коме је и настао највећи део епских песама српског народа, а послужио је и као основа савременом српском књижевним језику.

Све је то изнедрила ова стара немањићка земља, која је крунидбом Стефана/Стјепана Вукчића Косаче у манастиру Милешеви за херецега од Свегог Саве средином XV веку његова земља (у страним изворима означавана као: provincia de Stefano, ducato di santo Saba, вилајет Херсек) касније је названа Херцеговина, па је тако остало вековима, до данас. Она својом богатом духовношћу и епским наслеђем зрачи и данас у пуном сјају, доносећи нам многе поруке наше историје. Стара Херцеговина је историјска област која је обухватала територије које су раније биле Херцеговина, а сада се формално не убрајају у њу, па отуда и назив Стара Херцеговина.

Област обухвата данашњу западну Републику Црну Гору, простор од Херцег Новог преко Никшића до Пријепоља, те дијелове Полимља (Пријепоље, дијелови Рудог и Чајнича) и горњег Подриња, преко Фоче до Калиновика. Старом Херцеговином се називају и области које се сматрају изворном Херцеговином. Стара Херцеговина обухвата шест општина у Републици Црној Гори: Пљевља, Жабљак, Плужине, Шавник, Никшић и Херцег Нови, као и дио општине Котор (Рисански залив и Кривошије). У овој историјској области данас је највећи град Никшић, а након њега Пљевља и Херцег Нови. Стара Херцеговина обухвата и Пријепоље у Републици Србији, те Фочу и Калиновик у Републици Српској. Стара Херцеговина састављена је од племена: Дробњаци (са Језерима), Ускоци, Пива, Шаранци, Никшићи, Бањани, Грахово, Кривошије, Требјешани, Опутне Рудине и Трепачке Рудине.

 

 

 

Календар дешавања

Савез српских гуслара

Савез гуслара Душаново царство

Савез гуслара Републике Српске

Удружење гуслара Војводине

Савез гуслара Србије

Лист Гусле

Манифестације

Епска читанка - гусларске песме

О гуслама

Е-мејл листа

Епска читанка