• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

ДГ Танаско Рајић Чачак

ДГ “Танаско Рајић” Чачак
Мат.бр. 28001215
ПИБ: 106387853
Адреса: Трнава бр. 201. 32000 Чачак
Друштво је регистровано код АПР-а. Званични правни акт за рад друштва је СТАТУТ.

Председник: Андрија Миликић
Мат.бр. 2911975782816
Адреса: Трнава бр. 201. 32000 Чачак
Контакт: +381 63 886 2130; +381 32 543 57 96;
Е- маил: tanaskorajic.ca@gmail.com

Секретар: Југослав Грбовић
Адреса: Чачак
Контакт: +381 61 170 54 80;

ДГ "Танаско Рајић" је извршило пререгистрацију 20.11.2012. године. Друштво изражава велику захвалност Мирославу Дринчићу, родом из Горњег Милановца а на раду у Канади уз чију је неизмерну донаторску помоћ поново обновило свој рад.

Председник: Андрија Миликић
Контакт: +381 63 886 2130; +381 32 543 57 96;
Е- маил: tanaskorajic.ca@gmail.com

Секретар: Југослав Грбовић
Контакт: +381 61 170 54 80;

Председник Скупштине:
Радојле Војиновић

Заменик председника Скупштине:
Момир Чабаки

Надзорни одбор:
Радан Грбовић

Филм о историји друштва


Друштво гуслара из Чачка с поносом носи име легендарног тобџије Танаска Рајића.

Још давне 1973. године композитор и етнолог Драгољуб Д. Јовановић објавио је у Зборнику радова Народног музеја у Чачку запажени рад „Гуслари и градитељи народних музичких инструмената у Чачку“. Посебно је писао о гуслару Млађену Зековићу, рођеном 1940. године у Бјелосављевићима код Соколца, у срцу легендарне Романије (проглашен за народног гуслара 1979. године од стране друштва гуслара „Филип Вишњић“ из Сарајева), који се доселио у Атеницу 1969. године. Гусларе у то време није окупљало ни једно културно-уметничко друштво. Одабрана екипа је кренула на разговор у Дом културе и наишли на одазив иницијативе да се оснује гусларска секција. Народни гуслар  Млађен Зековић, оснивач гусларских секција, пјевао је на радију Сарајева и учествовао на преко 450 приредби са гуслама. 1971. године на фестивалу Југославије, био је финалиста. Добитник је бројних признања.

Друштво гуслара „Танаско Рајић“ је основано 21. септембра 1981. године у Чачку, када је одржана оснивачка Скупштина,  а дотле су гуслари окупљани у секцију при Дому ЈНА. Друштво је основано уз све органе статутом предвиђене. Први председник је био Момчило Мићановић, заменик Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић, економ Миленко Кнежевић и благајник Гојко Драгнић. Оснивачкој Скупштини је присуствовало 64 гуслара и љубитеља гусала.

Од 1983. до 1985. године за председника је биран Радоман Каличанин, заменик Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић, економ Миленко Кнежевић.

Од 1985. до 1987. године  председник друштва је Момчило Мићановић, заменик Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић и благајник Гојко Драгнић.

Од 1987. до 1989. године  председник је био Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић  и благајник Гојко Драгнић.

Од 1989. године  председник је био Милоје Петровић, секретар Павле Шкиљевић  и благајник Радован Остојић.
Уследили су драматични, ратни догађаји у „другој“ Југославији. Смањена је активност чачанских гуслара. Ипак, они су наступали у Републици Српској (Соколцу, Рогатици, Палама, Хан Пијеску...)

Од 1994. године, Друштво гуслара „Танаско Рајић“,се поново активирало  на челу са председником Млађеном Зековићем, замеником Ристо Ђуровић, секретаром Крстом Зековићем и благајником Југославом Грбовићем.
РАД ГУСЛАРСКОГ ДРУШТВА ,,Танаско Рајић,, Чачак од 1999. до 2012. год.
 
1999. – 2003. године -  Председник друштва Миро Трипковић
2003. – 2009. године -  Председник друштва Југослав Грбовић
2009. године - Председник друштва  Миликић Андрија

Друштво је 1997. године објавило и монографију друштава "ГУСЛЕ НА МОРАВИ" аутора Радован М.Маринковић, где је обухватило и гусларе Моравичког округа из времана 1788. године  па до 1997. године.

Од1999. године друштво је редован учесник манифестација републичког карактера Сабор фрулаша у Прислоници. Локалних Културних манифестација "Летњи дани културе града Чачка", "Летњи дани Овчар Бање", "Дани Кајсије", и гости годишњих концерата КУД-а Абрашевић и Дуле Милосављевић, а као њихови гости узимали су учешће на многим манифестацијама и ван града на смотрама народног стваралаштва.

Круна рада друштва је девети фестивал гуслара Србије одржан 20. и 21. априла 2001. године и са овом манифестацијом је обележило 20 година рада и постојања.

Фестивал је био изузетно посећен тако да је посета била око 2000 гледалаца.

Друштво организује свој годишњи концерт који је традиционалан у периоду фебруар-март. Чланови су узимали учешће на многим хуманитарним манифестацијама, а и само је било организатор пет хуманитарних концерата.

Гуслари овог друштва често приређују приредбе и вечери гусала, а редовно учествују на ревијама и фестивалима. Председник друштва 2000. - те године био је Миро Трипковић, а подпредседник Југослав Грбовић. Сви они који су  икада присуствовали приредбама овог друштва могли су се уверити да ово друштво има многобројну пуублику у околини Горњег Милановца и Чачка која поседује истанчан слух и укус и одмах препозна правог гуслара. Друштво гаји добре односе са другим друштвима гуслара и сличних опредељења па су им приредбе из тог разлога увек богате гостима.

12. фебруара 2000. године друштво је организовало манифестације у Горњем Милановцу у сали Клуба Војске Југославије која је била испуњена до последњег места. Програм је водио новинар Милорад Стевановић, а вече је отворио гуслар Чедо Ћурчић један од организатора многих гусларских вечери у Милановцу. Даље су наступали Андрија Миликић, Мијат Куч, Србо Пешић, Вукојица Сандић, Миладин Пивљанин, Светолик Лазовић, Милић Шапоњић, Војислав Станишић, Властимир Бараћ, Саша Лакетић и Жарко Лакић. Исто вече почео је концерт у Чачку у препуној сали Клуба ВЈ.

Домаћин републичког фестивала 2000. - те године било је управо ДГ „Танаско Рајић“ Чачак, поред осталих учествоваће и народни гуслар  Млађен Зековић. Домаћин републичког фестивала 2013. године.

pdfПреузмите документ историја друштва у ПДФ формату4.92 MB

Први председник је био Момчило Мићановић, заменик Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић, економ Миленко Кнежевић и благајник Гојко Драгнић. Оснивачкој Скупштини је присуствовало 64 гуслара и љубитеља гусала.

Од 1983. до 1985. године за председника је биран Радоман Каличанин, заменик Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић, економ Миленко Кнежевић.

Од 1985. до 1987. године  председник друштва је Момчило Мићановић, заменик Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић и благајник Гојко Драгнић.

Од 1987. до 1989. године  председник је био Млађен Зековић, секретар Средоје Печеничић  и благајник Гојко Драгнић.

Од 1989. године  председник је био Милоје Петровић, секретар Павле Шкиљевић  и благајник Радован Остојић.
Уследили су драматични, ратни догађаји у „другој“ Југославији. Смањена је активност чачанских гуслара. Ипак, они су наступали у Републици Српској (Соколцу, Рогатици, Палама, Хан Пијеску...)

Од 1994. године, Друштво гуслара „Танаско Рајић“,се поново активирало  на челу са председником Млађеном Зековићем, замеником Ристо Ђуровић, секретаром Крстом Зековићем и благајником Југославом Грбовићем.
РАД ГУСЛАРСКОГ ДРУШТВА ,,Танаско Рајић,, Чачак од 1999. до 2012. год.
 
1999. – 2003. године -  Председник друштва Миро Трипковић
2003. – 2009. године -  Председник друштва Југослав Грбовић
2009. године - Председник друштва  Миликић Андрија

Друшво је 1997. године, објавило и монографију друштава "ГУСЛЕ НА МОРАВИ" аутора Радован М.Маринковић, где је обухватило и гусларе Моравичког округа из времана 1788. године  па до 1997. године.

Од1999. године друштво је редован учесник манифестација републичког карактера Сабор фрулаша у Прислоници. Локалних Културних манифестација «Летњи дани културе града Чачка», «Летњи дани Овчар Бање», «Дани Кајсије», и гости годишњих концерата КУД-а Абрашевић и Дуле

Милосављевић, а као њихови гости узимали смо учешће на многим манифестацијама и ван нашег града на смотрама народног стваралаштва.

Друштво организује свој годишњи концерт који је традиционалан у периоду фебруар-март. Чланови суузимали учешће на многим хуманитарним манифестацијама, а и само је смо било организатори пет хуманитарних концерата.

Гуслари овог друштва често приређују приредбе и вечери гусала, а редовно учествују на ревијама и фестивалима. Председник друштва 2000-те године био је Миро Трипковић, а подпредседник Југослав Грбовић. Сви они који су  икада присуствовали приредбама овог друштва могли су се уверити да ово друштво има многобројну пуублику у околини Горњег Милановца и Чачака која поседује истанчан слух и укус и одмах препозна правог гуслара. Друштво гаји добре односе са другим друштвима гуслара и сличних опредељења па су им приредбе из тог разлога увек богате гостима.

12. фебруара 2000. године друштво је организовало манифестације у Горњем Милановцу у сали Клуба Војске Југославије која је била испуњена до последњег места. Програм је водио новинар Милорад Стевановић, а вече је отворио гуслар Чедо Ћурчић један од организатора многих гусларских вечери у Милановцу. Даље су наступали Андрија Миликић, Мијат Куч, Србо Пешић, Вукојица Сандић, Миладин Пивљанин, Светолик Лазовић, Милић Шапоњић, Војислав Станишић, Властимир Бараћ, Саша Лакетић и Жарко Лакић. Исто вече почео је концерт у Чачку у препуној сали Клуба ВЈ.

Учесници манифестација: Фрулаша у Прислоници, Летњи дани културе Града Чачка, Летњи дани културе Овчар Бање, Латњи дани културе Трепча Бања, Учесници свих републичких фестивала СГС, представљање културе западне Србије у Руском дому у Београду, гостовање у више емисија „Жикина Шареница“, Хуманитарна манифестација „Ратни војни инвалиди“.
Организатори низа хуманитарних манифестација за помоћ суграђанима и другим лицима.

Круна рада друштва је девети фестивал гуслара Србије одржан 20. и 21. априла 2001. године и са овом манифестацијом јњ обележило 20 година рада и постојања.

Фестивал је био изузетно посећен тако да је посета била око 2000 гледалаца.

Домаћин републичког фестивала 2000-те године било је управо ДГ „Танаско Рајић“ Чачак, поред осталих учествоваће и народни гуслар  Млађен Зековић.

Страница у припреми

Млађен Зековић - Зеко

Рођен 1940. године у Бјелосављевићима, у срцу легендарне Романије. Од оца Јована наследио је љубав према гуслама, а самоучки је научио да гусла у раном детињству. Са пијатељима је основао гусларску секцију ,,Филип Вишњић,, у Сарајеву која је прерасла у легендарно гусларско друштво. Од 1979. године носи звање Народног гуслара и симио је четири грамофонске плоче. Учесник је многих републичких и савезних гусларских фестивала, а 1971. године био је финалиста савезног фестивала тада Југословенског. Од 1969. године живи у Чачку и од тада у њему живи идеја да оснује гусларско друштво у граду у којем живи. Идеју спроводи у дело 1980. године и као један од иницијатора, Чачак добија прво секцију која затим прераста у гусларско дрштво ,,Танаско Рајић,,.

Носилац је многих јавних признања из области културе као Народни гуслар. У три мандата је био председник друштва. Реч гусле у Чачку везују се за име Млађена Зековића, вероватно град на Западној Морави не би имао гусларско друштво да није њега било, или би га добио доста година касније. Захвањујући Зеку сада спадамо у ред најстаријих гусларских друштава.

Миликић Андрија

Рођен 1975. године у Сјеници, а 1978. године родитељи му се досељавају у Чачак. Љубав према гуслама и епској поезији наследио је од предака. Одлазећи код деде и бабе на распусте био је у прилици да сваке недеље слуша у то време радио Титоград и наравно гусле. Слушајући гусле замишљао је да су гуслари нека небеска створења. Отац га шаље 1987. године са комшијом први пут у гусларско друштво, и одатле креће непрекидно дружење са гуслама и гусларима. На почетку је учио да гусла на дединим старим гусалама, крадући технику од свог комшије народног гуслара Милића Шапоњића. Први пут наступа на једном такмичењу гусалара као члан гусларсог друштва ,,Карађорђе,, из Крагујевца. Тадашње руководство гусларског друштва ,,Танаско Рајић,, из Чачка није му дозволило да не би осрамотио друштво узме учешће иако је у том тренутку био најмлађи члан. Због овога много цени и поштује како уме да каже чика Јакова Мујовића који му је то омогућио, и дао му вољу да настави даље да се бави гусларством. Пошто је био активно војно лице није имао слободног времена да се посвети гуслама колико је то требало, али је данас стасао у гуслара који може да се појави на било ком јавном наступу да не осрамоти оно са чим се бави. Године 1999-те, добија прекоманду у Чачак и активније се укључује у рад друштва и као гуслар и организатор многих гусларских приредби.

Од 2008. године долази на место председника друштва трудећи се да одржи и сачува друштво, како воли да каже први је међу једнакима.

Југослав Грбовић-Југо

Рођен је 1965. године у селу Дунишиће, општина Сјеница, а у Чачак се доселио као петнаестогодишњак и са собом понео љубав према гуслама и епској поезији коју је наследио од предака.Вишак горштачке енергије осим према гуслама усмерио је и према каратеу.У том спорту је носилац црног појаса други дан и интернационални судија,а као такмичар освајач многих медаља на интернационалним такмичењима. Југослав је члан гусларсог друштва ,,Тнаско Рајић,, Чачак од 1995. године. Прошао је све функције у друштву од благајника,секретара и у два мандата био и председник друштва.

По доласку у друштво донео је радну енергију и друштво од његовог доласка после пар година стагнирања креће узлазном путањом.Истакао се као добар организатор многих гусларских приредби,а најзаслужнији је што је 2001 год.у Чачку одржан 9 гусларски фестивал. Југослав је познатији као градитељ гусала,него као гуслар. Један је од првих из млађе генерације који почео са израдом гусала,осим гусала бави се израдом икона и склуптурама у дрвету. Југослав од милоште Југо сву своју креативност посветио је дрвету и то јаворовом,несебично је и другима преносио своје знање ,а и од других примао критике. Тако да је данас израстао у врсног градитеља гусала. Али како сам каже највећа су му реклама његови радови који се налазе на свим континентима. Његове гусле имају леп, светао јасан и прилично јак тон. При изради гусала користи се обичним алатом:длетима,скоблима и дубачима. Велику пажњу посвећује финалном изгледу тако да су његове гусле препознатљиве.

Момир Чабак-Момо

Рођен је 1956. године у селу Вела, општина Илиџа, где је завршио основну школу. Средњу железничку и факултет завршава у Сарајеву. Од раних дечачких дана занимала га је уметност па је врло рано почео да пише поезију и да слика. Али своју дечаку љубав почетком осамдестих баца у заборав. Од 1970 до 1977. год.жине, професионалано се бави боксом, поред бокса био је члан и гусларског и ловачког друштва у Сарајеву.

Када је имао седам година од деде је добио гусле на поклон које је правио његов ујак,па од тада су гусле саставни део његовог живота. Од 1973 године је члан гусларског друштва ,,Филип Вишњић,,из Сарајева као 288 члан. Пошто је дошао под скуте организованог и легендарног гусларског друштва прошао је и школу гуслања. Прве своје гусле Момо је направио у шестом разреду основне школе под назором свога ујака и од тада није престао са израдом гусала,а направио их је око 370.Осим гусала Момо се бави израдом икона,дубореза и кундака за ловачко наоружање. Од 1991-1995 год. ратне страхоте разарају његов родни град,али и у таквим тренуцима није престајао са израдом гусала. По завршетку рата долази у Чачак где се убрзо прикључује раду гусларског друштва ,,Танаско Рајић,,. За тридесетогодишњицу друштва уручено му је признање,за које он каже да му је најдраже и обавезује га на још већи рад како гусле не би прекрио вео заборава.

Првослав Пешић - Србо

Рођен 1946. године село Гоње, општина Сјеница, 1975. године долселио се у Чачак. У Чачак се досели са гуслама и био један од иницијатора оснивања гусларског душтва,,Танаско Рајић,,. Осамдесетих и деведесетих година био је један од најпознатијих чланова друштва. Наступао је на многим концертима народног стваралаштва и учесник је свих републичких фестивала до 2008 године. Поред тога што је био активан гуслар Србо је за своју душу направио и понеке гусле. Срба као гуслара одликовао је милозвучан глас, а у певању се осећају завичајне, старовлашке боје. Од њега су млоги млади гуслари учили да гуслају, имао је добру технику гуслања. Због несрећног случаја у породици погибије унука престаје са гуслањем,али је срцем и душом уз друштво.

Радивоје Шапоњић - Чика Радивоје

Рођен у Комаранима код Нове Вароши 1929. године, један је од оснивача гусларског друштва и као гуслар и као градитељ гусала. 1973-те године Драгољуб Д. Јовашевић је објаво интервју са Радивојем као градитељем гусала. Са својим знањем утицао је на Југа, Шапоњу и Мома да израђују добре и квалитетне гусле, не устручавајући се да да и понеку оштру критику на њихов рад. Може се рећи да захваљујући чика Радивоју данас у Чачку имамо тројицу врсних мајстора за израду гусала. При изради гусала знао је да одабере дрво које је добро и користио се најпростијим алатима за израду. По врлинама и људским особинама једна од легенди гусларског друштва.

Људи који учествују у раду и без којих не би било гусларског друштва ,,Танаско Рајић,,Чачак су:

Миро Трипковић, члан друштва од оснивања
Драгоје Гемаљевић, члан друштва од оснивања
Ранко Новчић, члан друштва од оснивања - гуслар
Радислав Џоковић, члан друштва од оснивања  - гуслар
Стјепан Короман,  члан друштва од осниваља - гуслар
Радоман Каличанин, члан друштва од оснивања - гуслар
Гојко Драгнић, члан друштва од оснивања
Раде Војиниовић
Радан Грбовић
Немања Мићовић, најмлађи члан

Епска читанка

epska citanka