• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић
×

Upozorenje

JFolder: :files: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/savezgus/public_html/images/vece-gusala-kragujevac

×

Obaveštenje

There was a problem rendering your image gallery. Please make sure that the folder you are using in the Simple Image Gallery Pro plugin tags exists and contains valid image files. The plugin could not locate the folder: images/vece-gusala-kragujevac

ДГ Карађорђе Крагујевац

ДГ “Карађорђе” Крагујевац   

Мат.бр.17296833
ПИБ: 101318181
Адреса: Косовског божура 3 а, Крагујевац

Текући рачун:

Сајт: www.karadjordje.org
Маил: karadjordjekg@gmail.com

Председник: Никола Свичевић; + 381 64 119 30 42

Подпредседник: Мијат Куч

Председник Скупштине: Раденко Рмуш

Почасни председник друштва: Јаков Мујовић

Секретар: Боро Букилић; + 381 64 662 93 67; + 381 60 662 93 67;
Маил: borobukilic@gmail.com

Јаков Мујовић; + 381 34 373 074;
Милорад Костић; +381 64 818 80 15; маил:  milorad.kostic@mtu.gov.rs
Светолик Лазовић; +381 34 398 373; +381 63 627 261; маил: lazovic62@gmail.com
Драган Губеринић; + 381 64 610 44 27;  маил: ekocen@open.telekom.rs
Мијат Куч; +381 64 643 05 20;
Веско Куч; +381 64 661 93 48;
Угљеша Величковић, + 381 64 314 19 07;
Драган Куч; +381 64 612 55 66;
Раденко Рмуш + 381 60 330 04 86; +381 64 467 53 41;
Рајко Рмуш; +381 60 33 00 486;
Александар Букилић; +381 60 362 97 59; маил: buki_92@hotmail.com
Душан Дреновац; + 381 64 985 17 97;  маил:drenovac88@gmail.com
Ненад Дреновац; +381 60 812 60 59;

Чланови друштва

Извршни одбор: Милорад Костић, Светолик Лазовић, Мијат Куч, Никола Свичевић, Угљеша Величковић

Надзорни одбор: Иван Симоновић, Драган Губеринић, Миленко Лазовић.

Секретар друштва: Боро Букилић

Јаков Мујовић 1980. - 1996.

Милорад Костић 1996.

Мијат Куч 1997. - 1999.

Никола Свичевић 1999. - 2009

Раденко Рмуш 2009. - 2012.

Никола Свичевић 2012

Просторије МЗ Угљешница

Епска поезија и гусле на подручју Шумадије имају традицију која се мери вековима. Као један од устаничких упоришта Првом и Другом српском устанку, Крагујевац су походили народни песници из разних српских крајева. Народни певач тада је гуслао "у питомој земљи Шумадији, код лијепа мјеста Крагујевца". Ту је и Вук Караџић забележио неке од најлепших десетерачких песама, као што је "Бановић Страхиња" или "Женидба Максима Црнојевића", које је управо код Амиџиног конака записао од Старца Милије, једног од најдаровитијих епских певача, док је песме "Зидање Скадра", "Урош и Мрњавчевићи", "Зидање Раванице" и "Бој на Делиграду" забележио од Старца Рашка, који се у почетку Буне на дахије настани у оближњој Сабанти. Гусле су на овим просторима биле слушане и у доба Деспота Стефана Лазаревића о чему сведочи и Манастир Каленић из 1413. године посвећен ваведењу Пресвете Богородице задужбина протовестијара Богдана. Наиме изнад улазних врата на северној страни манастира налази се уклесан грифон са ликом гуслара као симбол борбе за очување свести о самобитности српског народа и борбе за слободу. У првој половини 19. века Вук је гусларе позивао да дођу у Крагујевац углавном преко кнеза Милоша, који им је плаћао дневнице. Тако је овај град (у то време престоница) постао центар српске усмене епике. Прича се да је и касније, пред Први светски рат, у Крагујевцу велики број кафана имао гусларе. 

Да гусле у овом граду данас нису само музејски експонат, показује нам и крагујевачко Друштво гуслара "Карађорђе", које преко три деценије окупља крагујевачке гусларе, који су свом граду донели највиша признања која се у данашњем српском гусларству могу заслужити. 

Опојним звуком гусала у Крагујевцу јесени 1980. године окупи се једно повеће друштво из крајева у којима се одржала традиција доброг гусларства и започе дружење уз гусле и епску поезију. Почетком 1981. године одржана је оснивачка скупштина и друштво је добило име: Друштво гуслара “ВЛАДИМИР РОЛОВИЋ”. Председник друштва био је Жељко Зиројевић, секретар Машан Ђаловић, тада обојица студенти. На следећој скупштини због потешкоћа у раду и око регистрације друштво на предлог великог епског прегаоца и народног гуслара господина Мирка Добричанина, мења име у „Карађорђе“, за председника је изабран Јаков Мујовић а за секретара Миломир Илић.

Огроман допринос друштву у досадашњен раду дали су: Јаков Мујовић који је успешно водио друштво скоро две деценије, Миломир Илић, Радиша Недовић, Жељко Видаков Зиројевић, Машан Филипа Ђаловић, Радован Ђокић, Мијат Куч, Драган Куч, Мића Раонић, Милош Батинић, Владимир Лаиновић, Милорад Лакетић, Милутин Гобељић, Радољуб Ђаловић, Небојша Чогурић, Бранимир Милошевић, Раденко Рмуш, Никола Свичевић, Милован Бекоња, браћа Величковић Влајко и Угљеша, Рајко Рмуш, Мијо Ђаловић, Драган Ловић, Мијо Рашковић, Миодраг Кукаљ. Затим : Светолик Лазовић, Дмитар Ђаловић, Мирослав Пушоњић, Милорад Костић, Драган Губеринић, Драган Ђаловић, Боро Букилић, Радојица Савић, Владан Маровић, Милан Кочановић, Миленко Цупара.

Велики допринос успесима Друштва Гуслара „Карађорђе“ дали су и гуслари који више нису наши чланови: Саша Лакетић, Властимир Бараћ, Вукашин Гвозденовић (водитељ), Веселин Дацић, Радивоје Бишевац, Јанко Бишевац.

Као једно од најстаријих друштава „Карађорђе“ израста међу водећа друштва која у свом саставу имају изванредне гусларе, одличну публику, мајсторе за израду гусала, врхунске епске песнике- Драгослава Драга Брновића, чија је збирка песама под називом“СВЕУКУПНА ИСТИНА О НАМА САБИЛА СЕ У СРПСКИМ ГУСЛАМА“, недавно угледала светлост дана. Иначе господин Брновић је један од најбољих епских песника са свесрпских простора, затим Ивана Симоновића такође изванредног песника чији се стихови такође налазе на дисковима и касетама Врхунских гуслара и госпођа Селимирка Ковачевић која заузима високо место у овој плејади исконских уметника.

У оквиру друштва постоји и школа гусала из које стасавају млади гуслари и на сву срећу друштво неће морати да брине за своју будућност. Најбољи полазници су Никола Дацић, Душан и Ненад Дреновац, Александар Букилић, Мирослав Миликић, Владимир Стојановић, Миљан Думић и Вељко Јовановић.

Једно смо од ретких друштава које има своју интернет презентацију зашта треба одати признање: Миладину Ћеранићу, Данијелу Рмушу и Душану Дреновцу.

У досадашњем раду Друштво Гуслара „Карађорђе“било је организатор следећих фестивала:

09. Фестивала гуслара Југославије 1985. године - Крагујевац
25. Фестивал гуслара Југославије и Републике Српске 2001. године - Крагујевац
17. Фестивал гуслара Србије 2009. године - Крагујевац
19. Фестивал гуслара Србије 2011. године  - Топола

Већина гуслара има снимњених самосталних касета и дискова а 2002. године је издат у ораганизацији Друштва гуслара „Карађорђе“ диск „Балканска Царица“ аутора Драга Брновића, снимили су је осморица истакнутих гуслара из овог друштва. Данас друштво одржи око четири концерта годишње, а гуслари, појединачно, гостују и ван Крагујевца, углавном на традиционалним културним манифестацијама а такође друштво је одржали неколико хуманитарних концерата за своје суграђане.

Први и дугогодишњи председник друштва "Карађорђе" био је адвокат Јаков Мујовић, који је својим умећем, ангажовањем, чак и личним финансирањем, допринео да друштво данас постоји и функционише са успесима. После њега председници бивају Милорад Костић (у два мандата), Мијат Куч, Никола Свичевић (у петом мандату). Последњих пет година како Свичевић води друштво "Карађорђе", ниједан фестивал није прошао без награде и актуелни председник друштва Раденко Рмуш.

Од 2005. године Друштво гуслара „Карађорђе“ организује традиционалну манифестацију под називом“Светосавска Академија Гусала“. Иницијатор манифестације је Милорад Костић. А на предлог актуелног секретара друштва Светолика Лазовића, друштво од 2005. године додељује заслужним појединцима „Плакету за изузетан допринос у развоју и унапређењу епске поезије и гусала и афирмацију друштва гуслара „Карађорђе““. Досадашњи добитници плакете су : Бошко Вујачић, Мирко Добричанин,Јаков Мујовић, Радиша Недовић,Томислав Ђуровић, Верољуб Стевановић, Милутин Шарац, Коста Плакаловић, Рајо Војиновић, Никола Свичевић, Милорад Костић.

Друштво је 2010. године прославило 30 година свог постојања. Свих ових протеклих година несебичну помоћ пружили су нам љубитељи гусала и доброчинитељи, такође и изузетна сарадња са градским структурама, Српском Православном Црквом, Студентксим Културним Центром, Културно Историским Центром „Српска Круна“, Локалним Медијима без чије помоћи наш рад једноставно не би био на овако високом нивоу. Захваљујући савременим комуникацијама Друштво гуслара „Карађорђе“ ступа у контакт са Гусларским друштвом „Филип Вишњић“ из Кичинера у Канади, исконски чувари српског идентитета и обострана спознаја заједничких племенитих интереса на очувању Српске културне баштине доводи до крунисања заједничког рада и братимљења ова два друштва 29.01.2010. године.

Светосавска академија гусала

zipПреузните документ активности друштва у ЗИП формату305.84 MB

Гусларско вече у Крагујевцу, посвећено епском песнику Драгославу Драгу Брновићу

30. новембра 2012. године, одржано је још једно гусларско вече у Крагујевцу у пуној сали Свети Ђорђе у Бресници посвећено великом српском епском песнику Драгославу Драгу Брновићу у организацији ДГ "Карађорђе" из Крагујевца. Домаћин вечери био је гуслар Радивоје Бишевац. Концерт је отворио најмлађи члан друштва млади гуслар Огњен Андрић, будућа велика нада гусларства. Остали учесници били су старији чланови ДГ "Карађорђе", а специјални гост, велики пријатељ друштва, Народни гуслар Властимир Бараћ.
Већину отпеваних песам писао је песник Драгослав Драго Брновић.
Поред пријатне атмосфере и дивних звука песама наш Драго је својим беседама увеселио госте и још једном доказао колико је познавалац српске историје, културе, књижевности и епике.
Громким аплаузима испраћени су сви извођачи а нама присутнима остаје жеља да дочекамо и друго издање Драгове нове књиге песама и да га поново са задовољством дочекамо у Крагујевцу. Дотле уживаћемо у 30000 написаних епских стихова који ће остати неизбрисива историја српског народа и велико благо српске књижевности и неизбрисиви траг једног дивног човека. 

Друштво гуслара "Карађорђе" - млади гуслар Огњен Андрић

Друштво гуслара "Карађорђе" - гуслар Драган Ђаловић, песма: Смрт Јова Џаковића

Друштво гуслара "Карађорђе" - гуслар Мијат Куч, песма: Косовска битка

Друштво гуслара "Карађорђе" - гуслар Јанко Бишевац, песма: Косовка девојка

Друштво гуслара "Карађорђе" - гуслар Радивоје Бишевац, песма: Косово

Друштво гуслара "Карађорђе" - гуслар Раденко Рмуш, песма: Хајдук Вељко и бег Токалић

Друштво гуслара "Карађорђе" - гуслар Рајко Рмуш, песма: Погибија Мурата Борчака

Гост вечери - гуслар Властимир Бараћ, песма: Хајка Атлагића и Јован бећар

Гуслар Властимир Бараћ, песма: Сестра брата на вечеру звала

Гуслар Властимир Бараћ

Заједничко извођење изворне песме: Вила вилу Кома звала

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА ГУСАЛА 2013.

Друштво гуслара „Карађорђе“ је једно од најстаријих друштава у Србији иза себе има богато искуство у неговању, унапређењу и очувању гусала и епске песме.Друшво које је изњедрило велике гусларе, епске песнике мајсторе за израду гусала а сви они заједно допринели да ово друштво буде једно од најтрофејнијих и најбољих друштава, радо виђен гост али и добар домаћин. Учесници свих фестивала који се организују и на републичком и на савезном нивоу такође друштво које се радо одазива на бројне хуманитарне концерте ревије, песничке вечери,друштво које је искристалисало осећај за истинске историјске вредности а гусле само такве вредности и познају и „њима стоје на услузи“. Посебно треба истаћи гостовање ДГ „Карађорђе“ на Вуковом Сабору у Тршићу септембра 2012године.Као резултат тог вишедеценијског рада друштво већ девет година за редом организује у част Светога Саве традиционалну манифестацију „Светосавску Академију Гусала“ која заправо представља спој исконске нити епске народне поезије са појањем уз гусле,затим презентацију фолклора са свих српских простора,изворне песме а све уз благослов и присуство свештенства Шумадијске Епархије.Свакако у духу добре традиције и ове године 18. 01 2013год. Одржаће се „Светосавска академија гусала“ у хотелу Крагујевац са почетком у 19сати. Учествију гуслари: Властимир Бараћ,Саво Контић, Чедомир Чавић, Веселин Дацић,Милић Шапоњић, Никола Стојановић члан друштва Филип Вишњић из Кичинера у Канади, Мијат Куч, Светолик Лазовић,Раденко Рмуш, Угљеша Величковић,Душан Дреновац, Рајко Рмуш, Драган Ђаловић и Радивоје Бишевац.
Фолклорни ансабл центра за неговање традиционалне културе „АБРАШЕВИЋ“
Инструменталиста Душко Поповић-гајде кавале и фрула
Специјали гости победници серијала "ЈА ИМАМ ТАЛЕНАТ", Бојана и Никола Пековић.
Водитељ програма: Милош Крстовић
На овој манифестацији ДГ „Карађорђе“ најзаслужнијим појединцима и удружењима додељује највеће признање из области гусала и епске поезије, а за 2013. годину су номиновани Бојана Пековић и Гусларско друштво „Филип Вишњић из Кичинера у Канади. Њихов рад је немерљив допринос јачању колективне свести и националног идентитета и у домовини иу дијаспори.

Светолик Лазовић

{gallery}vece-gusala-kragujevac{/gallery}

У досадашњем раду Друштво Гуслара „Карађорђе“било је организатор следећих фестивала:

09. Фестивала гуслара Југославије 1985. године - Крагујевац
25. Фестивал гуслара Југославије и Републике Српске 2001. године - Крагујевац
17. Фестивал гуслара Србије 2009. године - Крагујевац
19. Фестивал гуслара Србије 2011. године  - Топола

Крагујевац је био домаћин савезног такмичења и 2001. године, када је победник био члан друштва "Карађорђе" Властимир Бараћ, иначе један од водећих народних гуслара. У овом удружењу наступао је и Саша Лакетић, такође републички и савезни првак, као и актуелни првак Србије.

Када је уведено регионално такмичења, ово друштво постало је на том нивоу, екипно, троструки првак, као и петоструки првак Србије.

Фестивал у Крагујевцу је одржан 12. и 13. октобра и био је јубиларан по томе што представља тридесетогодишњи период организовања фестивала гуслара као такмичарских културно -уметничких манифестација (од 1971. године) а с друге стране по томе што је ово био 25. фестивал по реду (наиме фестивали 1972. године није био званичан, а нису одржавани од 1978. до 1982. године).

Крагујевац је овом приликом по други пут био домаћин фестивала ( раније су угостили учеснике 9. Фебруара 1985. године). Фестивал у граду у срцу Шумадије и симболичан датум од 60. Годишњице крвавог крагујевачког октобра. Својим дводевним програмом гуслари су на симболичан начин обележили крагујевачка сјећања, а делегација савеза посетила је Шумарице, положила венац и одала пошту жртвама.

У препуној сали Крагујевачке дворане “Шумадије“ свечано је отворен 25 - ти по реду Фестивал гуслара Србије. Фестивал је отворио председник свавеза господин Милутин Шарац а у уводном делу је учествовао и доајен гусларства Бранко Перовић из Београда. Публику су посебно одушевили својим наступом Властимир Бараћ, Саша Лакетић, Милош Шегрт, Миладин Пандуровић и Милорад Чаначар.

Стручни жири у саставу: Душан Корњаћа, Коста Плакаловић, Митар Филиповић, Тодор Дамјановић и Бајо Станишић. Највишом оценом жирија оцењен је наступ гуслара Милоша Шегрта и Саше Лакетића. За победника је проглашен Властимир Бараћ, другопласирани Жарко Поповић, трећепласирани Стојан Шипчић. Екипни поредак: првопласирано друштво „Тешан Подруговић“ Гацко, другопласирано ДГ„Карађорђе“ Крагујевац, трећепласирано  ДГ „Војвода Лука Вукаловић“ Требиње.

 

На републичким фестивалима гуслари Друштва “Карађорђе“ освојили су:

1998. године у Новој Вароши I место,
2000. године у Обреновцу I место,
2001. године у Чачку I место,
2003. године у Краљеву I место,
2005. године у Врбасу III место,
2009. године у Крагујевцу II место,
2010. године у Пријепољу II место,
2011. године у Тополи II место.

Друштво гуслара "Карађорђе" - филм 1 део

Друштво гуслара "Карађорђе" - филм 2 део

ЈАКОВ Мирка МУЈОВИЋ, дипломирани правник, адвокат у пензији, рођен 05.05.1933. год. у Гајтану СО Медвеђа. Један од оснивача друштва, први, дугогодишњи а сада почасни председник ДГ „КАРАЂОРЂЕ“. Љубав према гуслама наследио од ђеда Крста и оца Мирка који су били изванредни гуслари а Мирко и оличан пјесник.Један је од утемељивача нормативних аката не само ДГ „Карађорђе“ већ и у Савезу гуслара Југославије а касније и републичким савезима.Био је председник Координационог Одбора Гуслара Југославије у периоду 1986. - 1988. (данашњи Савез Српских Гуслара),који је формиран 25. јуна 1983. год у Београду, Председник Скупштине Савеза гуслара Југославије, Председник Савеза гуслара Србије у два мандата од 1998. - 2000. Председник Скупштине Савеза гуслара Србије , дугогодишњи члан жирија на фестивалима гуслара, на свим нивојима.Скоро две деценије успешно водио дг „Карађорђе“ и својим високим ауторитетом знатно допринео популаризацији гусала .

MИЛОРАД Милована КОСТИЋ, дипломорани економиста, рођен 20. 10. 1948. год. село Рака СО Урошевац, пореклом Невесињац члан друштва од 1995. год. Председник ДГ „КАРАЂОРЂЕ“ ОД 1998. - 2000. год. Члан извршног одбора у Савезу Гуслара Србије члан Скупштине Савеза Гуслара Србије, контролор фестивала гуслара у неколико наврата.

РАДИША Љубомира НЕДОВИЋ, гуслар и мајстор за израду гусала, рођен 11. 03 1942 село Пећарска СО Бијело Поље ВКВ Возач један од оснивача друштва.Учесник више фестивала гуслара Србије и Српских земаља.

РАДЕНКО Вукајла РМУШ,  гуслар, рођен 27. 03. 1962. у Шекулару СО Беране, Инструктор. Један од оснивача друштва, учесник многих Републичких и Савезних фестивала гуслара. Председник ДГ „Карађорђе“ у периоду од 2009. - 2011. год. а сада председник Скупштине друштва.Неколико снимљених аудио касета.

МИЛАН Арсенија КОЧАНОВИЋ, дипломирани инжењер рударства, рођен 26. 08. 1937. године, село Пољанце СО Андријевица,члан друштва од 1983год. Гуслар, више пута биран у органима друштва, председник Скупштине друштва у периоду од 1998.- 2000.год.

Прим.др СЛОБОДАН Радована ПОПАРА, рођен 13. 03. 1949. године, село Кукричје, Билећа Власник апотеке „Неве“ Крагујевац. Члан друштва од 1995. а у периоду 1998-2000. год., био је подпредседник друштва.

НЕБОЈША Будимира ЧОГУРИЋ, правник, рођен 21. 03. 1959. године, село Гранчарево СО Бијело Поље. Гуслар и један од предавача у школи младих гуслара. Члан је друштва од оснивања а учесник је многих Савезних и републичких фестивала. Секретар друштва у периоду 1998. - 2000.

СВЕТОЛИК Чедомира ЛАЗОВИЋ, дипломирао на првом степену Правног факултета У Крагујевцу.Рођен 02. 05 1962. године,  Плакаоница СО Лепосавић гуслар учесник свих републичких фестивала од 1992. год. Секретар друштва у периоду од 2007. -2009. и 2009. - 2011., члан извршног одбора Савеза гуслара Србије у периоду од 2010-2011год. Тренутно члан управног одбора ДГ „КАРАЂОРЂЕ“. Члан друштва од 1990. Неколико снимљених касета од којих је свакако најпознатија „ НОЖ“ по роману Вука Драшковића са Властимиром Бараћом. Изузетно активан члан који је својим радом знатно допринео популаризацији гусала и афирмацији ДГ“КАРАЂОРЂЕ“. Љубав према гуслама наследио од стрица Андрије Лазовића.

МИЈАТ Љубомира КУЧ, рођен 02. 08. 1958. године у Бијелом Пољу. Један од оснивача друштва. Гуслар, учесник многих фестивала.Председник друштва у периоду од 2000. - 2002. сада подпредседник друштва. Успешан привредник, власник СЗР „Млекар“Крагујевац.

СЕЛИМИРКА Ковачевић, Рођена 1958. Године у Вучаку ког Ивањице.По професији правник, живи и ради у Крагујевцу. Удата, мајка двоје деце. Дуги низ година пише дечју, родољубиву и епску поезију. Има велики број објављених радова, презентованих у дневним листовима , радио и тв емисијама. Од епских песама свакако треба поменути следеће: „Дечак у пепелу“ (1993), „Отета Српкиња“(1999), и „Битка на Јавору“ (2010), Члан је ДГ „Карађорђе“ из Крагујевца. Контакт: 034/366-846, моб. 064/37-44-311.

 

 

 

Епска читанка

epska citanka