Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“

Матија Бећковић

ДГ Цар Лазар Приштина

ДГ Цар Лазар Приштина – седиште у Београду

Мат.бр. 17709003
ПИБ: 105529065
Адреса: Браће Јерковић 123 г, Вождовац - Београд

Текући рачун: 205-129628-77 Комерцијална банка

Председник: Мишо Албијанић
Мат.бр. 2510938910028
Адреса: Павла Поповића, Београд
Контакт: +381 11 2891 725; +381 64 031 5795; 
Mаил: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Председник Скупштине: проф.др. Раденко Круљ; +381 34 336 590; +381 63 426 111;

Подпредседник Скупштине: Недељко Деретић; +381 62 271 378;

Почасни председник друштва: Проф. др. Радивоје Паповић; +381 63 271 780;

Секретар: Крсто Вујовић
Адреса: Београд
Контакт:+381 11 2886 848; +381 62 406 525;

Радислав Бакмаз
Владимир Милинчић
Горан Паповић
Слободан Пешић
Мићин Мићуновић
 
Према евиденцији закључно са 31.12. 2011. године, друштво има 395 чланова са уредно регисторваним чланским картама. Годишња чланарина по члану је у износу 200 динара.


ЦЕЛОКУПНА АРХИВА СА ДОКУМЕНТАЦИЈОМ, ПЕХАРИМА, ДИПЛОМАМА, БИЛТЕНИМА ОСТАЛА ЈЕ 1999. ГОДИНЕ У СЕДИШТУ ДРУШТВА У ДОМУ ШТАМПЕ У ПРИШТИНИ И СВИ ПОКУШАЈИ ДА ДОЂЕМО ДО ЊИХ,  НАЖАЛОСТ НИСУ УРОДИЛИ ПЛОДОМ.

Извршни одбор: 15 члана

1. Мишо Албијанић
2. Зоран Ђуровић
3. Марко Сарић
4. Миодраг Максимовић
5. Драган Турањанин
6. Угљеша Вујовић
7. Недељко Деретић
8. Душко Симић
9. Ненад Трајковић
10. Слобо Чолић
11. Драган Илијоски
12. Миња Миловановић
13. Прот. ставр. Трајан Којић
14. Звонко Марковић
15. Никола Сарић

Председништво: 5 члана

1. Мишо Албијанић
2. Недељко Деретић
3. Драган Турањанин
4. Зоран Ђуровић
5. Миодраг Максимовић

Надзорни одбор: 3 члана

1. Ђуро Величковић
2. Радивоје поповић
3. Андрија Копривица

car-lazar

Прва окупљања гуслара у Приштини почела су 1962.године организовањем гусларских вечери широм покрајине уз учешће познатих гуслара из целе Југославије.

Гуслари су се окупљали и наступали под разним називима без званичне регистрације као "Божур","Косовски витезови","Светосавље" да би секција гуслара била озваничена први пут при КУД "Меденица" из Косова Поља.

Управо је ово Друштво године 1972. после првог послератног првенства Југославије у Сарајеву, у Косову Пољу  било домаћин Другог првенства.
Иако је одзив из целе државе био велики, домаћин је имао проблема јер је из истих разлога као у Сарајеву, од стране државних органа забрањен приступ Радовану Бећировићу Требјешком.

Првенство није регистровано као званична такмичаркса манифестација, али су гуслари у препуној сали ипак наступили.

Упорност је ипак уродила плодом па је наредне 1973. године одржано првенство управо у Косову Пољу. Највеће заслуге за то припадају Лабусу, Булатовићу, Бошковићу и другима уз несебичну помоћ Мирка Добричанина и других поборника гусала и епске поезије.

ПОНОВО КОСОВО

Много тога је наговештавало да ће будуће манифестације оваквог карактера на Космету бити тешко организовати. Али нико није могао ни претпоставити да ће то бити ПОСЛЕДЊИ Фестивал српских земаља на простору Косова и Метохије.

Међутим, да све не би остало без наде, без вере у боља времена потрудили су се лучоноше епске поезије и гусала из Косовске Митровице и са новоформираним друштвом "Бановић Страхиња" које је било домаћин, одржан   је 18. Фестивал гуслара Србије. Доза страха код учесника присутна на старту приликом одлуке да се Фестивал одржи управо у Звечану и Косовској Митровици претворила се у опште задовољство.

На растанку је изражена општа жеља да се ускоро видимо на неком месту на Космету. Занимљиво је да је мото овог Фестивала био исти као онај из 1998. године у Приштини.

Идући пут биће то Фестивал српских земаља.

Славко Инић
Рајко Перуновић
Андрија Копривица
Недељко Деретић
Др Слободан Попара
Мишо Киковић
Мишо Албијанић

Поред Крсне славе Друштво, осим организовања ревија, Вечери гусала и епске поезије и заједничког наступа са другим Друштвима и институцијама, обележава:

Сретење Господње  15. фебруара

Дан почетка мучког бомбардовања Србије  24. марта

Видовдан  28. јуна

Велику Госпојину  28. августа

Народни гуслари друштва су учествовали на свим званичним Фестивалима како Регионалног Фестивала Београда, Републичког Фестивала и Фестивала Спрских Земаља.

pdfПреузмите календар активности друштва за 2012.198.26 KB

Вече гусала и епске поезије под називом „Опрости Владико“, којим је обележено 160 година од смрти Петра Петровића Његоша одржано је у четвртак, 22. децембра 2011. године у препуној сали Центра за културу и спорт „Шумице“. Организатори ове јединствене манифестације су Градска Општина Вождовац и Друштво гуслара „Цар Лазар“ и „Стара Херцеговина“.

 

РОМАНИЈО, ГОРО ОД ЈУНАКА

У парохиском дому 8. децембра 2012. године, Храма Светог Саве ДГ и ЕП „Цар Лазар“ приредило је вече сећања на свога почив. члана Радисава Бакмаза-Бакија.
У присуству чланова породице, обожаваоца епске песме и гусала и уз благослов старешине Храма Светог Саве протојереја – Старофора Радивоја панића у програму су учествовали народни гуслари: Коста Плакаловић, Бошко Голијанин,Саша Лакетић, Саво Контић, Милан Мрдовић, Ђорђе Тановић, Владо Руњо, Никола Мојсиловић и Владимир Миличић, песник Божидар М. Глоговац и глумац Миодраг – Мишко Ракочевић, који је био и водитељ програма.

Браће Јерковић 123 г, Вождовац - Београд
 

 

Косово поље - 2. Фестивал гуслара - 1973. године
Зеница - 14. Фестивал гуслара - 1990. године
Приштина - 15. Фестивал гуслара - 1991. године
Кула - 16. Фестивал гуслара - 1992. године
Бијело поље - 19. Фестивал гуслара - 1995. године
Требиње - 20. Фестивал гуслара - 1996. године
Вишеград - 21. Фестивал гуслара - 1997. године
Приштина - 22. Фестивал гуслара - 1998. године
Краљево - 32. Фестивал гуслара - 2008. године
Сарајево - 33. Фестивал гуслара - 2009. године

Три пута домаћин фестивала Југославије и српских земаља
Два пута домаћин Републичког фестивала Србије
Једном домаћин Регионалног фестивала Београд

Били смо домаћини 22. Фестивала гуслара Српских земаља у Приштини 23.-25. октобра 1998. године. Фестивал ће остати упамћен по много чему, лепом и лошем.

Рекордан број гостију из свих земаља и дијаспоре, уз присуство свих 40 гуслара и службених лица. Сала са око 1115 седишта (50 посетилаца је стајало) поред самог хотела где су били смештени сви учесници наговештавао је успешан Фестивал.

У послеподневним часовима уочи полуфинала када су скоро сви гости и службена лица као и народни гуслари били смештени у хотелу изненада је дошла већа група представника међународних организација који су попут командоса, супротно свим цивилизацијским нормама захтевали да се хотел безусловно испразни.

Сила Бога не моли и тако је и било. У хотелу је остао мали број гуслара и гостију. Захваљујући разумевању учесника и брзој интервенцији организатора са челницима Општине и Универзитета, у околним местима неким удаљеним и до 40 км, смештени су сви. За разумевање које су тада показали Друштво им дугује велику захвалност.

Све се остало, ипак, одвијало по плану.

Можда је управо инат, достојанство и позитиван пркос сваког гуслара и учесника учинило своје.

Непосредно по одржаном Фестивалу сви органи Савеза гуслара Србије,  Црне Горе и Републике Српске били су једнодушни у оцени да је то био најбоље организован Фестивал. Дуго су признања стизала са свих страна, а тадашњи представник Савеза гуслара Србије Драшко Малиџан је у тим оценама и анализама у листу "Гусле" написао:

"Фестивал ће остати запамћен код свих као најбољи, најпосећенији, најквалитетнији, најдомаћинскији, најсрдачнији. И то у овом суморном времену. По народној "На муци се познају јунаци" ..."

Слава: Лазарева субота

О Видову дану, 1984. љета господњег у седишту Епархије Рашко - призренске тражили смо Благослов од Владике Павла (блаженопочившега Патријарха Српског) да званично оснујемо Друштво. Наравно захтевали смо да Владика да име Друштву и разумљиво благослови Крсну славу Друштва. На наше опште задовољство изговорио је : "Цар Лазар" и слава Лазарева Субота – врбица.

Преостало нам је да се куму захвалимо, а у пријатној атмосфери сада блаженопочивши Патријарх Српски је на начин својствен таквим личностима између осталог рекао:

"Децо моја Бог Вас благословио, чувајте овај најлепши српски инструмент јер је он нас чувао и очувао са песмама уз звуке са тананим гудалом. Овај инструмент, колико радости, толико туге и жалости, не трпи и не воли свакојаке песме. Певајте песме истине, љубави, поштујући историјске чињенице и традицију народа нашег и земаља наших. Нарочито водите рачуна у свим приликама и на свим местима да чувате друге од гусала и песама уз њих..."

Што се тиче нашег Друштва и сваког члана посебно, мислимо да смо испоштовали сваку упућену реч и савет до дана данашњега а надамо се да ће тако бити и убудуће. А како и не би када су речи упућене од једне такве личности, једног свеца и на месту какав је Призрен, царски град и престоница државе.

pdfПрезмите документ у ПДФ формату94.1 KB

ДГ Цар Лазар Приштина - Сретење Господње 2011

 

Календар дешавања

Савез српских гуслара

Савез гуслара Душаново царство

Савез гуслара Републике Српске

Удружење гуслара Војводине

Савез гуслара Србије

Лист Гусле

Манифестације

Епска читанка - гусларске песме

О гуслама

Е-мејл листа

Епска читанка