• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

Момир Војводић

vojvodic

Момир Војводић

Рођен 18. фебруара 1939. године у Паношевцу, код Ђаковице у Метохији, из које је у претку добјежао у Морачу испред турског коца и конопца што се збило између 1460. и 1470. године када је војвода Богић од манастира Дечана преко Хотског Хума додигао код манастира Морача, дакле, с једног немањићког метоха на други немањићки метох.

Морача је почитлучена тек у шеснаестом вијеку. Године 1941. изгнан је из Метохије од Арнаута и на очевој руци добјежао је у Морачу, и од тада је метохијски погорјелац, избјеглица и сањар о поновном повратку у Метохију.Основно школовање завршио је у Горњој Морачи и у Манастиру Морачи, гимназију у Никшићу и у Пећи а студије књижевности на Филолошком факултету у Београду 1964. године.

Од 1966. године живи у Подгорици а пише духом обретен у Морачи, горњој или доњој без разлике.

Објавио је пјесничке збирке:

„СВЕТИГОРА“ (1970), „ТРАГОВИ“(1970), „НАДОЛАЖЕЊЕ ПРАХА“ (1971), „МИРИС МРТВИХ ТРАВА“ (1972), „СТАРОСТАВНИК“ (1974), „ГРОБОСЛОВИ (1979), „ НАСАМО С КАМЕНОМ“ (1981), „ГРОБОСЛОВИ РОДА КУРЈАЧКОГА“ (1981), „СА ИЗВОРА МОЈИХ ГОРА“ – „Aus den Qvellen meiner Berge“ (на њемачком и српском језику-Западни Берлин), (1981), „ЛАЂА У КАМЕНИЦИ“ (1982), „ПУТНИК СА ТИСОВИМ ШТАПОМ“ (1983), „ГРАД НАД ОБЛАКОМ“ (1984), „ГЛАС ВУЧЈЕ ГОРЕ“ (1985), „МУКЕ С УШИМА“ (1986), „ПРОЛИСТАЛА ШТУЛА“ (1987), „ЧУВАР ДИВЉИХ РИЈЕЧИ“ (1987), „АЗБУЧНА МОЛИТВА“ (1988), „СА ИЗВОРА ЧАРНИХ ГОРА“ – Зборник пјесама пјесника Црне Горе-(1989), „ЖЕРТВЕНО ПОЉЕ КОСОВО“ – антологија пјесама о Косову од 1389 до 1989 године, (1989), „ЗЕМЉЕ ЈЕЗИК (1991), „ДАВНИ ГЛАСНИК“ (1994), „ЧУВАР ИЗВОРА ГОВОРА, Завичајни мотиви, (1997), „ЖЕРТВЕНО ПОЉЕ“ Епске поеме о косовском згрому српском - БОЈ НА КОСОВУ –(1998).

Преводи „ Јесењин -ПОЕМЕ И ПЈЕСМЕ- (1999); М.Ј. Љермонтов: „ ДЕМОН“, књига „Стварања“ (1995), Ф.Прешерн: „СОНЕТНИ ВИЈЕНАЦ“, Летопис Матице српске, октобар 1979;Превео бројне пјесме Пушкинове, Пастернака, Ахматове, Цветајеве, Блока, Бродског, Ахмадуљине, Сергеј Главјука и других руских пјесника.



Епска читанка

epska citanka