• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

Уводна реч

logo mali

Поштовани,

У нашој националној свести (владајућем духу) још не постоји консензус да ли су гусле вредност, коју као и сваку вредност, треба неговати, афирмисати и артикулисати или је она „баласт у процесу модернизације“. Наш Савез стоји на становишту да су гусле, свакако, вредност и вероватно крајеугаони камен нашег постојања.

Култура извире из култа и немогуће је избећи гусле из њених оквира. Стога је изградња и неговање српске културе и традиције и подржавање гусала као бренд,  не само развитак већ израз идентитета и суштине срба.

Савез гуслара Србије (СГС) окупља 40-так друштава гуслара широм Србије.

Битише већ четири деценије настављајући континуирани рад славних предака а посебно од Филипа и Вука преко Петра Перуновића, Радована Бећировића и осталих славних гуслара и приповедача. До данас битише искључиво на ентузијазму и сопственом жртвовању појединаца и друштава.

Гусле су увек окупљале најистакнутије духовнике, интектуалце, посланике културе и појединце свих структура, образовања, полова и занимања.
Никада од постанка гусле се више нису слушале, и имале више гуслара а истовремено биле запостављене од националних медија и културних институција, иако су путоказ моралним вредностима у данашњем времену и времену које долази, и огледало у коме се најбоље види наш национални и културни идентитет.

Онемогућавање овог инструмента и епике да се развијају, јесте оспоравање самог постојања српства. Сматрамо да су гусле и епска поезија  вредност која је значајна за изграђивање друштва. Ти аспекти су следећи: општечовечански, национални и културолошки.

Наш је народ изградио посебан вид културе, који се суштински доста разликује од многих европских култура. Гуслари, као народни приповедачи, постали су уједно и узори народу, тако да су, у почетку поучени народним духом и у њему васпитани, добили могућност да и сами постану хероји историје, утичући на њен дух и дајући јој својеврсни културни  израз.

Управо по овоме, наш се културни вид разликује од других и даје му квалитативну специфичност чиме добија и посебну вредност. Гусларима и гуслама је култура добила животност, јер је непосредно утицала на начин живота народа добивши конкретан облик у свакодневици. Жеља нам је да добију одговарајућу меру и простор за промовисање, и да ће тешки напори друштава гуслара бити награђени.

Председник: Илија Чабаркапа

Епска читанка

epska citanka