• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

ДГ Ратко Павловић Ћићко Ниш

ДГ “Ратко Павловић Ћићко” Ниш

Председник: Миладин Мојсиловић; +381 18 20 22 72; +381 65 535 00 77;
маил: markmikommax@open.telekom;

Секретар: Томислав Биберовић; +381 18 573 296; +381 64 359 27 75;

Страница у припреми

СКУПШТИНА:

ИЗВРШНИ ОДБОР:

НАДЗОРНИ ОДБОР:

Секретар Друштва:

1970. године појавио се Први сабор Народног стваралаштва Србије у Лесковцу и трајао је 9 година узастопно, дао је и пострек за оживљавање гусала Јабланице. Божидар Ђикановић, окупља гусларе и оснива секцију у друштву „Абрашевић“ у Ласковцу 1972. године.

Гуслари секције су: Милан Ђуровић, Бранко Ивановић, Миле Костић, Мироко Миловановић и Младен Савић а председник секције постаје Божидар Ђикановић. Секција је деловала пуних 11 година. Божидар Ђикановић са гусларима 1983. године покреће акцију са нишким гусларима и оснивају Друштво гуслара  „Ратко Павловић Ћићко“ у Нишу.

2000. -  председник друштва - Милутин Брковић.

Страница у припреми

Друштво гуслара „Ратко Павловић Ћићко“ Ниш, од 1999. године домаћин је гусларско народног посела као прихватљив облика комбиновања програма више учесника из гусларског, музичког, песничког, рецитаторског и фоклорног живота и рада.

У препуној сали 2000. године , тачније 9. марта у Клубу војске Југославије организовано је друго посело у низу у којем су учествовали многобројни извођачи: гуслари из Црне Горе Милан Филиповић и Стеван Поповић, гуслар Властимир Бараћ из Крагујевца, Драшко Малиџан, Мила Котлаја и Саво Контић из Београда, као и гуслари домаћина Живота Плавшић, Вукоман Радовановић и Новак Миленковић,  Музичка школа  Др „Војислав Вучковић“ из Ниша са својих пет сјајних композиција, Академско културно-уметничко друштво „Оро“ из Ниша са сплетом игара из околине Бујановца и  са „Врањанском свитом“ у извођењу солисте Радмиле Стојановић. Посебну лепоту манифестацији дали су и  сјајни рецитатори: Марија Обрадовић, Милан Мајковић, Јелена Петровић и Нина Николић, ученици при Саборној цркви у Нишу, са својим учитељем протојерејом Влајком Грабежом, песникиња из Ниша, Јадранка Антић Станков.

Ништа мање љубитеља народне традиције, епске поезије и гусала није било ни на гусларкој вечери коју је друштво организовало 23. и 24. марта 2001. године у Зајечару, Прокупљу и Куршумлији, у знак сећања на 24. март 1999. године, када је највећа војна сила НАТО, извршила бомбардовање на нашу земљу. Поред гуслара из Ниша: Животе Плавшића, Вукомана Радовановића, Милована Плавшића, Новака Миленковића и Андрије Плавшића, учествовали су гуслари Стеван Мишо Поповић и Дргутин Перовић из Никшића. У Зајечару друштво је извело свој програм за војнике у кругу касарне а за грађане у Клубу војске Југославије.

Друштво гуслара „Ратко Павловић Ћићко“, присуством и учешћем својих чланова на многим приредбама и прославама у Нишу и околини, шири дух епске народне песме и гусала и поред своје скромне материјалне основе, планским и организационим и пре свега упорним радом својих чланова, успева да буде присутно на свим културним дешавањима у Нишу. У току маја 2000. године чланови овог друштва су, поред организације обележавања 100 година од смрти славног црногорског војсковође сердара Јола Пилетића и годишњице Чегарског боја, учествовали и на приредби у Ваздухопловном гарнизону Ниш под насловом : „У песми, речи и вештини“. Током године учествовали су на још неколико културних манифестација. Ово друштво покушава да на дужи временски период изгради свест о потреби присутности гусала на свим значајним културним дешавањима у Нишу и околини.

У Клубу војске Југосавије у Нишу, 26. јануара 2001. године , одржано је Светосавско вече, посвећено највећем српском просветитељу и духовнику, Светом Сави. Организатор незаборавне светковине је Гусларско друштво „Ратко Павловић Ћићко“. У веома богатом програму учествовали су представници Нишке епархије Певачко друштво «Свети Никола2, гуслари из Требиња, Никшића, Обреновца и Ниша, рецитаторке средњих и основних школа, факултета и глумци. Програм су обогатили гусларским умећем: млади гуслар, првак Југославије, Милош Шегрт, народни гуслар Мишо Поповић из Никшића, Драгутин Перовић гуслар и епски песник из Никшића, Иван Кнежевић из Обреновца, као и гуслари Живота Плавшић, Вукоман Радовановић, Милован Плавшић, Новак Миленковић и Андрија Плавшић. У забавном делу госте је забављао оркестра «Нарцис» са играма и песмама из Србије и Црне Горе.

Град на Нишави дуго ће памтити дан кад  су се гуслари први пут у њему такмичили, а свечана сала Нишке филхармоније дуго ће одјекивати и памтити аплаузе посевћене свим такмичарима, а посебно од оних којима су бодрени гуслама са немирног југа Србије.

То пролеће 2005. године остаће незумљиво запамћено и записано у аналима СГС и дуго у сећању организатора . Ово је прво такмичење гуслара у Нишу . Гусларско друштво „Ратко Павловић Ћићко“ из Ниша домаћински је угостило 48 такмичара и 20 друштава из Република. Председник друштва „Ратко Павловић Ћићко“  био је господин Филип Андријашевић који се показао као одличан организатор, поздравио је присутне и није крио своје одушевљење што се управо у Нишу одржава овакав скуп најбољих гуслара. Фестивал је отворио председник СГС, народни гуслар и савезни првак у гусларству 2000 године, господин Миломир Миљанић.  Такмичење је одржано 16.априла у прелепом амбијенту свечане сале Нишке филхармоније. Стручни жири у саству Славко Алексић, Драгиша Вујошевић, Јово Радош, Дрган Малиџан и Драган Куч, уз бреспрекорну координацију техичке комисије у саставу Јелисав Чуровић, Шћепан Радовић и Милосав Пурић. Победник такмичења је Иван Кнежевић, ДГ „Горња Јабланица“ из Медвеђе. Друго место припало је Милићу Шапонићу, ДГ „Јавор“ из Нове Вароши. Треће пласирани је био Веселин Дацић из ДГ „Карађорђе“ из Крагујевца. Танане нијансе одлучивале су о редоследу победничке екипне тројке. Прбо место у екипном делу освојило је друштво „Карађорђе“, друго место „Горња Јабланица“ ,  а трећи су били пријепољски гуслари из друштва „Сретен Вукосављевић“. Неприкословени љубимци публике и учесника били су два најмлађа гуслара, Ненад (13) и Никола (14) из друштва „Горња Јабланица“ из Медвеђе.

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Епска читанка

epska citanka