• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

ДГ Јавор Нова Варош

ДГ “Јавор” Нова Варош

Председник: Десимир Мрдовић; +381 69 610 712; 

Милан Мрдовић; +381 69 119 91 01; маил: milanmrdovic@gmail.com;

СКУПШТИНА:

ИЗВРШНИ ОДБОР:

НАДЗОРНИ ОДБОР:

Секретар Друштва:

Друштво гуслара „Јавор“ Нова Варош, основано јануара 1997. године.

Страница у припреми

Своју трогодишњицу рада и постојања обележило је 16. јануара 2000. године у Новој Вароши, заједничким наступом чланова Друштва гуслара „Војвода Лука Бојовић“ из Требиња и домаћина, али и седмодневним дружењем уз гусле. Једнинствено вече, вече за памћење. Гостовање младог 16-годишњи Милош Шегрт победник фестивала српских земаља 1999. Године одушевио је публику  која није штедела дланове у дворани Дома културе. Међу посетиоцима је био и владика Милешевски г. Филарет, са свештенством Милешевске епархије. Међу Нововарошким гусларима учествовали су : Стеван Василић, Марко Крстић, Страхиња Пурић, Милић Шапоњић. Гост вечери био је песник из Требиња, Божидар Вучуревић, председник Скупштине СГЈ И РС. Домаћин из Нове Вароши угостио је своје госте седам дана на Златару.

Дружење и пријатељство чланова ДГ „Јавор“ и Удружења гуслара и епскских песника „Војвода Лука Вукаловић“ из Требиња прерасло је у побратимство, 16. априла 2000. године у Требињу. Председници друштава из Влаха и Херцеговине, Десимир Мрдовић и Митар Ђого, потписали су повељу о братимљењу у којој се истиче: „ Нека ова испружена рука од Херцеговине до Старе Србије буде још једна искра на заједничком огњишту у циљу неговања српске традивије, културе и духовности.“

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Милан Мрдовић

Рођен сам у подножју планине Златара, у Новој Вароши. Поријекло ми је из Црне Горе, и отац ми је од града Мојковца највеће бране од гранита,на којој је српство сачувано и пропаст српског народа у борбама Првог Свјетског рата. Другим дијелом, сам и с' најљепше и најсветије Српске Метохије, мајка ми је рођена и одрасла у Ђураковцу поријеклом из ломног Шекулара, уз загрљај Белог Дрима и вјетрова са Чакора и Мокре планине. Отац ми је дипл.правник, доказани привредник и стручањак у својој бранши. Мајка,професор књижевности.

Са 15.година одлазим из родног мјеста, у Београд, где уписујем средњу музичку школу ,,Станковић'', престижну у Европи, где сам завршио теоретски и вокално-инструментални смер, клавир и хармоника. После средње школе уписујем Правни факулетет, чији сам апсолвент, тренутно.

Ген за гусле, и наследни ред, је на мени стао исперд братства Мрдовића. Наледио сам од двојице пра-ђедова Марка и Ђорђија. Како сматрам да је то наследни ред, тако уједно тврдим да је то један велики дар од Господа Бога. У својој десетој години живота сам почео да учим да пјевам уз овај древни инструмент. Моји највећи учитељи, и критичари су били, као и дан данас што су, моји једини и највећи пријатељи без интереса, а то су моји родитељи, као и народни гуслар Милић Шапоњић, новинар Драгољуб  Гагричић. Уз мој апсолутни слух, музичко образовање, њихове сугестије и критике, уз велики рад и упорност, са својих 19.година већ освајам тзв. ,,гусларски трон'' прво мјесто савезног такмичења гуслара Србије , Црне Горе, Републике Српске.  На републичким и регионалним такмичењима сам освајао друга и трећа мјеста. На такмичењу гуслара ,,Милешевске Епархије'' 2002.године сам освојио прво мјесто. Снимио сам, и издао пет цд-ова, на којима се налазе пјесеме: Гуслар и вила ( коју је иначе спјевао мој ђед Мијаило ), пјесму Мојковачки Вучедолац ( С којом сам побиједио на такмичењу свих српских гуслара ), затим пјесму Сан Вука Мандушића, прелијепе епско-лирске пјесме ,,Косовски опус'' од аутора Драгољуба Филиповића, пјесма о српсакоим командосу Николи Каваји, затим пјесме ,,Девет Петровића'' и ,,Осман Паша'' снимио сам с мојим братом Савом З. Станишић.

Страница у припреми

Епска читанка

epska citanka