• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

21. републички фестивал гуслара Србије

21. републички фестивал гуслара Србије

Двадесет први републички фестивал гуслара Србије одржан је 11. и 12. маја, на коме је учествовало 82 гуслара из 23 српска друштва, док је 20 најбољих певало у финалу.

Повод за одржавање 21. Републичког фестивала гуслара Србије je 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша, а осим тог јубилеја навршило се и 900 година од рођења Стефана Немање и 1700 година од проглашења Миланског едикта. Организатор фестивала је Савез гуслара Србије, а домаћин је било аматерско гусларско друштво „Танаско Рајић" из Чачка.

Подршка града Чачка као и Савеза гуслара Србије допринела је да се у Чачкуодржи једна јединствена гусларска манифестација. Челници Чачка су до сада показивали разумевање за гусле и епску поезију, и увек излазили у сусрет пружајући помоћ. Помоћ су пружили и привредници Чачка, који су помагали концерте и хуманитарне манифестације Гусларског друштва „Танаско Рајић". Сарадња са медијима је добра, без медија и њихове подршке није лако организовати и остварити ни једну манифестацију.
Првог дана фестивала одржала се аудиција у биоскопу „Сутјеска", на којој се бирало 20 гуслара, полуфиналиста, другог дана одржано је финале у Дому културе.

12. маја, прослављена је слава Свети Василије Острошки, у цркви Светог Цара Лазара на Љубићу, где је одржан јавни час о славном боју који се у Другом српском устанку одиграо на овом месту. У програму је наступио и Бошко Вујачић, један од најбољих гуслара данашњице.

Одлуком стручног жирија, победник 21. Републичког фестивала гуслара Србије је Ђорђе Р. Тановић, члан ГД „Стара Херцеговина" из Београда, са коначном оценом 9,97.

Ово је његов први тријумф на годишњој смотри српских гуслара, за своје певање добио је три „десетке" и две оцене 9,9. Друго место припало је Саши Лакетићу („Никола Тесла", Обреновац, 9,93) а треће Ђорђију Копривици („Обилић", Земун, 9,70).
Ово ми је прва победа на Републичкој смотри и за сваког гуслара част је да надмаши мајсторе какви су Лакетић, Копривица, Малиџан и Таушан. Гусле свирам откако сам се родио, а и мој син се од њих не раздваја – рекао је Тановић за „Глас Западне Србије", одмах после проглашења.
Иначе, у екипном рангу најуспешније је ГД „Радован Бећировић – Требјешки" из Београда са укупним оценама 36,06, друго је ГД „Стара Херцеговина" (29,14), треће ГД „Бајо Пивљанин" из Земуна (27,84).

Од четвртог до 20. места у финалу пласирали су се Драшко Малиџан („Вук Караџић", Београд, 9,70), Вељко Ђурановић („Стара Херцеговина", Београд, 9,67), Милан Мрдовић („Танаско Рајић", Чачак, 9,63), Властимир Бараћ („Обилић", Земун, 9,50), Александар Таушан („Стара Херцеговина", Београд, 9.50), Зоран Племић („Бајо Пивљанин", Београд, 9,37), Чедомир Чавић („Бајо Пивљанин", Београд, 9,37), Слободан Бодоњи („Његош", Врбас, 9,33), Милић Шапоњић („Танаско Рајић", Чачак, 9,30), Љубиша Атељевић („П. Перуновић – Перун", Зрењанин, 9,30), Миломир Требјешанин („Р. Б. Требјешки", Београд, 9,20), Марко Шћепановић („Бајо Пивљанин", 9,10), Љубомир Павловић („Вук Мандушић", Врбас, 9,07), Будимир Чавић („Милан Топлица", Београд, 9,07), Никола Јекнић („Р. Б. Требјешки", Београд, 9,03), Владо Руњо („Р. Б. Требјешки", Београд 9,03) и Александар Буквић („Р. Б. Требјешки", Београд 8,80).

Стручни жири СГС чинили су: Др Јово Радош, Др Душан Корњача, Славко Јекнић, Велибор Брајковић и Славко Алексић, у техничкој комисији били су професор Златко Деспотовић (секретар), професор Међо Страјко (оператер) и Момир Чабак, а улогу контролора обављао је Војислав Станишић.
Фестивалски одбор: Велимир Илић, председник, Лола Чвркић, подпредседник, Војислав Илић, градоначелник Чачка, вељко Неговановић, председник Скупштине града, др Александар Радојевић, народни посланик, Андрија Миликић, Југослав Грбовић, Миро Трипковић, Миро Ђерић и Милош Видовић.

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.

Епска читанка

epska citanka