“Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“

Вук Стефановић Караџић

Мајстори гусала

bendericГусле чини гуслама љихов звук а украси, орнаментика, историја, идеје... су само за рзговор и допадање каже искусни и осведочени мајстор за њихову израду Слободан Бендераћ.

Слободан Вукотин Бендераћ, рођен новембра месеца 1941. године у селу Клобуку, које се налази између територија Никшића и Требиња непосредно уз истоимено познато утврђење. У видокругу са источне стране простор Грахова, са северне Бањана и Вучијег Дола, а западној Билеће и Требиња. Потиче из породице која се кроз генерације истицала у борби и отпору освајача и терора, жртвујући своје чланове. Само у првом и другом светском рату животе је дало петнаест мушкараца.

Господин Бендераћ је рођен у збегу, зато му ваљда и име Слободан дадоше, од речи слобода коју је његов народ највише ценио . Стасао је у Требињу и другим местима бивше Југославије. Слободан је завршио реалну гимназију 1960. године, а дилпомирао на Правном факултету у Београду 1965. године. Радио у струци у државним органима управе до пензионисања.

Породично васпитање и окружење пресудно су утицали да, од дечачких дана, заволи историјско предање, епску песму и гусле. Душу су му је још као детету освојиле гусле и ево већ шест децеценија је испуњавају. Слободаново умеће над многим другима је и његово умеће да тај звук искаже и овековечи у колажима и ликовима његових својеручних и непоновљивих творевина. Оно што му је у души то Слободан вешто уреже у јаворово дрво у виду гусала, које сви кришом погледају дивећи се вештини  овог уметника, урезаним цветовима, шарама и ликова. Његове гусле нису превише китњасте. Идеју коју у њих урезује не ради брзо, већ бира неколико догађаја и њихове међусобне безе и представља их готово аскетски, без много скретања у лево или десно, а да је то, тачно, говори и чињеница да суму иконе друга специјалност. Све што Слободан ради је уникат. Никада није направио наредне као предходне гусле и као такви, његови уникати су посебно тражени и данас се налазе на свих пет континената. Његови назори на уметност су веома строги. Слободан води рачуна и о најситнијим детаљима. Воли да запева уз гусле и то онако тихо, одмерено, чисто изговарајући сваку реч и наглашавајући место за то створена. Узор му је био прослављени гуслар Душан Добричанин кога је посебно и са задовољством слушао, с љим се дружио и понешто од његовог у свом казивању задржао и наставио. Није поборник никаквог надвикивања и турбо фестивалског надвикавања. Пошто није могао да нађе посао у родном Требињу, запутио се у Београд са супругом Слободанком са којом има две близнакиње Наташу и Тању, које су наследиле очеву уметничку црту, као ликовни уметници, траже, налазе и потврђују далеко од своје отаџбине. Слободан син Вукоин, а унук Јакшин, не чини ништа само за украс и без употребне сврхе. Гусле рађене његовом руком морају пре свега да имају неприкосновен звук, а то могу постићи само изабрани.

Своје представљање у јавности, својим делима је учинио давне 1980. године скулптуром у гипсу у Земуну, на изложби уметника – аматера. Затим 2004-те године у Задужбини Илије Коларца учествује у колективној изложби у организацији Удружења гуслара. 2005-те у Врбасу, у Хали спортова, на изложби осваја прво место. 2006-те у Земуну, у галерији Дома ваздухопловства учествује са иконама и гуслама на изложби у организацији општине Земун, под покровитељством међународне организације за очување народне баштине. Поред бројних радова у дрвету, камену и другим материјалима као донатор израдио је врата на парохијској цркви Светог Архангела Михајла у Аранђеловцу код Ластве, и чесму-фонтану поред цркве као идејни творац и реализатор. Уградио две иконе изнад врата и на чесми које је у мозаику израдила његова ћерка, академски сликар, Татјана. Тренутно је у припреми самосталне изложбе својих радова.

saponjicСамоуки гуслар и мајстор за израду гусала Милић Шапоњић. Пре свега изузетан човек, домаћин, супруг и отац, изврстан гуслар или може се рећи исто толико добар мајстор за израду гусала. Човек коме је Бог подарио право умеће, истанчани осећај за овај божански инструмент. Спојио га са гуслама, направио нераскидиву везу.

Гусле заволео још као мали одрастајући на одбронцима Златара, чувајући стоку играо се са струнама и гудалом. Милић Шапољић, народни гуслар, познатији као Брале, запевао уз гусле у 15-тој години живота а прво дрво затесао и гусле израдио деведесетих година када се оженио. Узор у гуслању ми је био великан Бошко Вујачић и извођење пјесме „Мојковачка битка“. Умео је Милић данима да слуша и увежбава неби ли скинуо чувени трилер народног гуслара Вујачића. Упијао је он звуке гусала и слушао сваки савет али је желео да им да и нешто своје. То чудо се догодили. Спознао је себе у гуслама и оне су се навикле на његове руке и громки глас. Гласом оперског певача, чистог народног говора, избором уметнички вредних песама и пратњом струна, Брале плени публику у дворанама, салама, ресторанима, школским славама, у црквеним портама, широм српских земаља.

Љубав према традицији и старом инструменту дугује комшијама из родних Радијевцима и ујаку Влајку Томашевићу из Мишевића, родног села војводе Петра Бојовића.

Прво је био члан ДГ „Јавор“ из Нове Вароши, касније друштва „Танаско Рајић“ из Чачка, где живи са породицом, супругом и двоје деце, а душом је у завичају Златара, касније постаје члан ДГ „Жича“ из Краљева.

Крао је занат очима и своје умеће показао у изради овог древног инструмента од јавора. Израдио је преко 2000 гусала, сопственим знањем, љубављу и вољом, удахнуо им је Брале лепоту у душу и чаролију у струнама па сада разгаљују душе многобројне гусларске публике широм српских земаља и дијаспоре. Изрезбарио на свакој Хиландар јер светиња бира светињу, као што је он изабрао гусле или су  гусле бирале њега. Каже да је најважнија љубав и воља, добро јаворово дрво али је битна и дубина карлице и припрема јареће кожице да би се прилагодила акустичност гусала. Најчешће прави сусле са козјом главом а ређе са орлом а врат украси са народним везом са старих рукотворина љегових земљака. Најдражи лик који урезује је Свети Сава а на каллици стару ловћенску капелу. Није поборник да се гусле кинђуре јер су стари традиционални инструмент. Не прође ни један дан а да гусле не узме у руке и не поразговара са њима, што је резултат његовог успеха и као гуслара, уметника и мајстора гусала.

Вељко Косорић са Соколца, члан Друштва гуслара „Романија“, најбољи је израђивач гусала на Романији. А све је почело оном „ја ћу боље“. Вељко је наручио гусле од мајстора, а када су биле готове, грдно се разочарао, јер су за њега гусле нешто свето и за шта је мислио да их он не сме ни да прави. И разочаран, одважи се, након што му је брат поклонио алат за израду, направи прве и боље од оних с којима не беше задовољан. Те прве гусле поклонио је брату, захваливши му се на поклоњеном алату. Од тада па до данас, Вељко је израдио на хиљаде гусала које се налазе на свих пет континената, а највише их купују Французи. Једне баш његове је општина Соколац поклонила и Патријарху Павлу. Поред тога што је изузетан мајстор за израду гусала, Вељко је и веома добар гуслар који учествује на такмичењима и доспјева до финала у Републици Српској.

Миладин Аџић, вредни чувар наше историје и традиције. Ћлан Друштва гуслара 2Ратко Павловић Ћићко“ . До сада је израдио на стотине гусала које се налазе широм српских земаља  и иностранства. Љубав према раду у дрвету, стечена у раном детињству, код њега се временом појачала. У сваком наредном примерку тражи нешто ново, тајанствено, уху и оку пријемчивије. У озради гусала, Миладин је дошао до савршенства. Из његових руку излате гусле складних пропорција, јединствене орнаментике и акустичног гласа. То је, вероватно због тога, што то ради из љубави, а мање из комерцијалних разлога, те број итрађених гусала и није пресудан у вредновању његовог уметничког мајсторства. Ваља истаћи  да је Миладин и солидан гуслар и диван човек и да због те чињенице са више љубави и осећаја прилази мајсторском послу. Он, једноставно, као да у ноју и звуке гусала и гусларских струна уграђује једно давно, прошло витешко време које представља садашњост и савременост. Једном речју, он у свој уметнички рад уноси своју душу, своје погледе на живот, своју љубав према истини, части и поштењу. Њега не гони формално време да уради што више гусала. Он том чину прилази с љубављу, стрпљиво, са дубоким осећајем да следеће гусле буду, бар у нечему боље и савременије и једноставније од предходних. Потпуно се ослободио од романтичарске китњавости и сада израђује гусле изузетне звучности и тоналитета, смирених линија и облика.

На подручју Романијске регије има око двадесетак добрих мајстора, умајетника за израду гусала. Сви они се непримјетно такмиче ко ће лепше украсити гусле јаворове. Али колико је лепо за око видети  добро урађене гусле, још је важније чути њихов громки звук. То је оно што највише цене гуслари, зато сви мајстори кад направе гусле желе што пре да чују критику од доброг гуслара. Ретки су мајстори који праве гусле, а да истовремено су врхунски гуслари.  Такав пример је Драган Пелемиш са Пала, рођен 1968. године у Прачи општина Пале. Ос своје седме године почео је да гусла, а активно од петнаесте. Од 1982. године члан је Друштва гуслара „Старина Новак“ Пале, где и живи у улици Пере Косорића бр. 16.

На фестивалим РС сваке године је међу двадесет најбољих гуслара. Од своје седамнаесте године уз помоћ оца Алексе почео је да прави гусле. Сваке следеће су биле све боље и лепше. Он је лично захвалан свом рођаку Рајку који такође прави гусле, од кога је преузео неке финесе у његовој изради. Јавор за израду овог древног инструмента набавља у околини Јахорине и Романије. Овај занимљив човек  и велики уметник, до сада је израдио на стотине гуслал од којих су многе отишле ван граница бивше Југославије. Сваке његове продате гусле привуку нову муштерију тако да ретко има залиха. Драган је врло племенит човек с којим се лако договорити и уз њега заволети гусле.

Српском Сарајеву, у насељу Војковићи, у свом породичном дому, живе браћа Зоран и Срето Ковач. Више од 25 година су на гусларској сцени. Пре рата су били чланови ДГ „Филип Вишњић“, а касније чланови ДГ „Херцег Шћепан“ из Србиња.Годинама су наступали на приредбама и фестивалима Републике Српске и то најчешће у полуфиналном такмичењу. Године 1990. У студију Сарајево, браћа Ковач скупа са Радом Ковачевићем и покојним Миломиром Ђуричићем су снимили касету изворних песама. Млађи брат Срето је један од најбољих мајстора гусала у Српском Сарајеву. По својој звучности и боји звука, а изнад свега по својој лепоти израде ликова у дуборезу, његове гусле су често на разним изложбама, где су високо оцењиване. Израђује их још од давне 1977. Године и до сада је урадио на стотине комада. Срето је рођен 1963. Године у Жешћу, Србиње. По наруџби ради и иконе и плоске, а као изузетно даровит мајстор ради у дрвету и многе друге предмете за домаћинство, па се с правом за њега може рећи што му очи виде, то руке створе. Један је од мајстора којем се диве и знани и незнани, домаћи и странци широм свијета, те је још један у низу гуслара и мајтора који стваралачки дели свету и представља изворне вредности наше културе.

 

bekonja 001Рођен 18. 07. 1949. у Калуђеровићима, општина Прибој. Вајањем и дуборезом бави се 40 година. Члан је Удружења Ликовних Уметника Крагујевца од 1980. год. и члан ДГ „Карађорђе од оснивања. Самосталне изложбе
КУД „Застава“ 1985. год.
ТП „Србија“ 1987. год.
Народни Музеј Крагујевац 1997. год.
Галерија „Мостови Балкана“ 2007. год., безброј колективних изложби.
Добитник је бројних награда за примењену уметност. Скулптуре и Црквени ентеријери урађени у „ Атељеу за уметничко обликовање дрвета“ налазе се осим Србије и у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији, Енглеској, Канади итд. Добитник више признања и похвала на међународним сликарско- вајарским колонијама. Најкомплетније гусле (звук, орнаменти који јасно одсликавају спој културе, писмености духовности и историје српскога народа) урађене су у његовом атељеу. Живи у Крагујевцу. Тел: 034/317-423 моб: 063/63-52-53.

 

Milenko LazovicРођен на Преображење, 19. Августа 1953. године у селу Плакаоница, Лепосавић – Косово и Метохија, од оца Чедомира и мајке Росе. Пензионер, радни век провео у Фабрици аутомобила, „ЗАСТАВА“ у Крагујевцу. Ожењен, пензионерске дане проводи са четворо унучади и израђујући гусле. Важи за једног од бољих мајстора за израду гусала не само у Крагујевцу него и шире. Звуци струна са његових гусала одјекују широм Европе: Француска, Швајцарска, Немачка, затим Русија све до далеке Канаде. Члан је друштва гуслара„Карађорђе“ из Крагујевца од 1990. године. У периоду од 2009. до 2011. био је председник скупштине ДГ „Карађорђе“. Сву љубав према гуслама и мајсторији за израду гусала, икона у дрвету и обради дрвета у сваком погледу наследио од деде Пантелије Лазовића. Тачан број израђених гусала не зна, али се он сигурно мери стотинама. Посебан акценат при изради гусала ставља на звук што је гусларима свакако и најважније. Живи у улици Соке Лолић бр.1 Крагујевац, тел: 034 /317-644. Моб: 063/742-33-49.

 

ilija savicРођен 02. Августа  1952. у селу Добриње код Тутина. Основну школу  је завршио у селу и Тутину, а средњу техничку одсек „ Финална обрада дрвета“ у Београду. Ожењен, ради у Војној Фабрици у Крагујевцу као Гравер. До сада је направио неколико десетина изузетних гусала са предивним гравурама. Члан је ДГ „Карађорђе“ од оснивања. Живи у насељу Ждраљица у Крагујевцу. Тел: 034/ 330-338.

 

Календар дешавања

Савез српских гуслара

Савез гуслара Душаново царство

Савез гуслара Републике Српске

Удружење гуслара Војводине

Савез гуслара Србије

Лист Гусле

Манифестације

Епска читанка - гусларске песме

О гуслама

Е-мејл листа

Епска читанка