• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

ДГ Марко Миљанов Кула

ДГ “Марко Миљанов” Кула

Председник: Божидар Раонић; +381 64 368 70 00; +381 25 712 885, +381 64 881 48 47,
Секретар: Међо Страјко; +381 25 720 103; +381 63 875 08 71; маил: kudmmiljanov@gmail.com;

pdfРешење о упису у регистар у ПДФ формату362.07 KB

pdfСтатут друштва у ПДФ формату304.49 KB

Веселин Вуковић; +381 62 256 70 06; маил: veselinvukovic966@gmail.com;
Мијушко Анђелић; +381 25 722 160, +381 64 930 93 69, +381 60 752 33 33;
Борислав Госпић; +381 25 713 384;
Вељовић Лазар; +381 25 724 450;
Вучинић Вукашин; +381 25 711 888;
Вучинић Вукман; +381 25 711 888;         
Живковић Живко; +381 25 711 380, +381 64 233 95 50;        
Јанковић Милоје; +381 25 711 672, +381 65 224 88 73;           
Јанковић Зоран; +381 25 711 672;           
Коћало Глигорије; +381 25 830 376;
Крсмановић  Божидар; +381 25 722 734, +381 61 163 23 42;
Раонић Саво; +381 25 712 866;
Требјешанин Александар; +381 25 840 205;                               
Требјешанин Илија; +381 25 840 205;
Цмиљанић Горан; +381 25 713 412, +381 66 936 05 96;
Шојић Радован; +381 25 721 880;
Шојић Благоје; +381 21 703 885, +381 64 944 53 62;

СКУПШТИНА

ИЗВРШНИ ОДБОР
1.Раонић Божидар
2.Цмиљанић Горан
3.Анђелић Мијушко
4.Живковић Живко
5.Кораћ Миле                                         

НАДЗОРНИ ОДБОР

Секретар Друштва:

grb marko miljanov kula

КУД гуслара „Марко Миљанов“  датира од 1948. године као неформална група грађана – гуслара и љубитеља гусала који су на званичним приредбама учествовали са пјесмом уз гусле. Лист гусле oбјавиле су да је то најстарије друштво у бившој Југославији све док неко не докаже да је старији.. Настанком фестивала гуслара Југославије 1971 године, сваки гуслар морао је бити члан неке организације у области културе како би могао учествовати на фестивалу. Та неформална група прилази Културном центру Кула као Гусларска секција. 07.08.1988. године постаје самостално друштво гуслара под називом „Марко Миљанов“. Године 2007. врши стаусну промену у КУД гуслара „Марко Миљанов“ где и данас носи тај назив.

Друштво је једно од најактивнијех у Војводини. Оснивач је Удуржења гуслара Војводине 1991. године и одржава 1. Фестивал гуслара Војводине 1993. године.

До сада су одржали 4 фестивала Војводине и  16-ти  фестивал гуслара Југославије. Сваке године обележава Дан државности Србије „Сретење господње“. Такође редовно одржава ревију гуслара Војводине и у просеку годишње око 7 гусларских вечери. Бројно стање гуслар је 21 од којих је већина учествовала на фестивалима.

Највећи успех постигли су:

1. Радован Шојић, 2. место на 9. Фестивалу гуслара Југославије и 1. место на фестивалу Војвдине.

2. Божидар Крсмановић, оснивач друштва и носиоц три пехара са фестивала.

3. Страјко Међо, финалиста на 9. сваезном фестивалу у Коларцу 1984. године, једна од најактивнијех чланова у читавом гусларству. Као службено лице учествовао на 20 фестивала, техничке комисије, контролора и припрема фестивала на свим нивоима.

Ово друштво учествовало је на свим савезним фестивалима, републичким и војвођанским. Носиоци 11 пехара као екипни прваци Војводине, 4 први, 4 други и 3  трећи.

1988 – 1993 Љешевић Радисав
1993 – 1998 Радовић Добривоје
1998 – 2000 Чуровић Батрић
2000 – 2002 Вуковић Веселин
2002 - 2004 Међо Страјко
2004  2006 Ђапић Радослав
2006 -  2010 Анђелић Мијушко
2010 -          Раонић Божидар

Важне годишње манифестације:

Дан државности Србије
Ревије гуслара Војводине и
Гусларске вечери

МЗ „Горњи Град“ Кула

Први фестивал, 1971. године, Сарајево, учествовала 143 гуслара,
Крсмановић Божидар, Међо Страјко ДГ „Зеница“

Трећи фестивал, 1974. године, Никшић,
Екипа као ГС при Културном центру Кула

Четврти фестивал, 1975. године, Зеница,  
Екипа као ГС при Културном центру Кула, Страјко Међо ДГ Зеница домаћини фестивала и организатор 4-ог фестивала Југославије.
 
Пети фестивал, 1976. године, Београд, 60 гуслара из 16 гусларских друштава.
Екипа као ГС при Културном центру Кула

Шести фестивал, 1977. године, Титоград,
Екипно:   Екипа као ГС при Културном центру Кула

Седми фестивал, 1983. године, Сарајево,
екипно: Екипа као ГС при Културном центру Кула и Страјко Међо у екипи ДГ  „Зеница“       

Осми фестивал, 14 и 15. април 1984. године, Београд, 72 гуслара из 23 гусларска друштва.
појединачно: Страјко Међо у финалу, 11 место, члан ДГ „Зеница“

Тринаести фестивал, 1989. године, Никшић,
Екипно: најбројније учешће у дотадашњим фетивалима

Четрнаести фестивал, 1990. године, Зеница,
Страјко Међо ДГ „Зеница“, домаћини фестивала и организатор 14 фестивала.

Шеснаести фестивал, мај 1992. године, Кула,
Појединачно: Божидар Крсмановић, 20-ти у финалу

16-ти фестивал Југославије

Страница у припреми

Вуковић Веселин, председник УГВ, члан ИО СГС

Међо Страјко, секретар УГВ од 2004. године, на листи контролора Савеза гуслара „Душаново Царство“, члан  ИО СГС 2006. – 2010. године

КРСМАНОВИЋ БОЖИДАР
Оснивач друштва и једанод најстаријих чланова учествовао на скоро свим фестивалима републички и савезни. Носилац пехара 2 и 3 место на фестивалима покрајине.

ШОЈИЋ РАДОВАН
Народни гуслар који је снимио безброј ЦД и ДВД као и певач народних песама. Треће место на 9. фестивалу Југославије1984  године у Београду. Првак Војводине.

ШОЈИЋ БЛАГОЈЕ
Млади гуслар, омладински првак Србије 2008 године у Обреновцу на манифестацији „ДЕЦА СУ ИВАЊСКО ЦВЕЋЕ“, освојио прелазни пехар и златну медаљу. (Пековић Бојана била друга).

МЕЂО СТРАЈКО
Учесник на савезним фестивалима 1971, 1983 и 1984 у финалу 11 место. Учесник и на републичким фестивалима. Последњих 10 година и као секретар УГВ бави се више организацијом фестивала и као службено лице. Веома одговорно обавља послове секретара и са великим успехом.  Велики допринос дао је настављањем вођења евиденције свих фестивала и друштава гуслара у свим републичким савезима.

Као организатор и службено лице иза себе има 20 фестивала на свим нивоима

Савезни:
1975. године организација 4-ог фестивала Југославије
1990. године организација 14-ог федстивал Југославије
2006. године члан Техничке комисије на 30-ом фестивалу у Обреновцу
2007. године секретар Техничке комисије на 31-ом фестивалу у Подгорици
2010. године организација и секретар Тех. комисије на 34-ом у Пљевљима

Републички:
2006. године члан Техничке комисије на 12-ом фестивалу Србије – Н. Варош
2008, 2009, 2010 и 2011  године, контролор на фестивалу Савеза гуслара  „Душаново царство“ Црна Гора

Регионални:
Од  2004-2011 организација и припрема Фестивала Војводине.
2007 године. члан ТК на  фестивалу београсдске регије у Обреновцу.
2008 године члан ТК на фестивалу Јужна Србија у Прибоју.

Страница у припреми

Епска читанка

epska citanka