• Припадамо народу чију су баштину омеђила два начела: духовно и јуначко. Једно се начело, наизглед, разилази са другим. О духовности смо ћутали, јер тако доликује; о јунаштву смо говорили,можда превише, јер смо се том причом бранили од истребљења.“
    Матија Бећковић
  • «Српска епска поезија је најдубља јама српскога памћења у коју смо се сасули без узмака, потврђујући себе пред Богом као људе.»
    Жељко Чуровић
  • „Њена је лепота и у снази и квалитету емоција, и у једрини и звучности језика, и у сликовитом, разноликом и полетном уметничком изразу.”
    Војисав Ђурић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • "...Кад је Ђорђе Србијом завлад’о и Србију крстом прекрстио и својијем крилом заклонио, од Видина па до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ‘вако Ђорђе Дрини говорио: “Дрино водо, племенита међо, измеђ’ Босне и измеђ’ Србије” Наскоро ће и то време доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!”
    Карађорђе Петровић
  • “Манастири и криво гудало, то је српску вјеру сачувало.“
    Радован Бећировић Требјешки
  • "Чојство и јунаштво“ је особена вриједност српског народа. Српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио кроз народни еп."
    Вук Стефановић Караџић
  • “Прва особина примитивног човека је да се боји свега што не разуме, а на првом месту се боји памети.”
    Јован Дучић
  • “Ја сам се у писању књига највише о томе старао да би народ српски уз њих себе познао, и да би код другијех народа познат постао.”
    Вук Стефановић Караџић
  • “Позвени смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке”.
    Патријарх српски Павле
  • “Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.”
    Иво Андрић
  • „Од поезије у којој нема ништа сувишног, и у којој свака реч тежи ка циљу, ја познајем свега два модела: дантеа и српску народну поезију“
    Никола Томазео
  • “Наше Свето писмо је Горски вијенац. Дело које не стари и чије речи не труле. Знати га напамет и знати свако слово, Једини је начин да не изгубимо себе.”
    Матија Бећковић
  • Ђе се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.“ “Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијека живи, имао се рашта и родити!”
    Петар II Петровић Његош
  • “Од свих словенских народа ови су Срби својим благим и за песму необичном згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да им је Бог богатим даром народне поезије, хтео надокнадити недостатак књиге.”
    Јакоб Грим
  • “Кад би ми све сербске народне пјесме скупили и без избора печатали, ја Вас увјеравам да би била књига готово колико цјела Библија.“
    Вук Стефановић Караџић

ДГ Филип Вишњић Београд

 

ДГ “Филип Вишњић” Београд

Председник: Славко Јекнић; +381 11 258 02 23; +381 63 254 429; +381 64 892 14 40; гуслар
маил: slavko.jeknic@gmail.com;
Секретар: Милан Јовановић; +381 11 300 82 13;

Страница у припреми

СКУПШТИНА:

ИЗВРШНИ ОДБОР:

НАДЗОРНИ ОДБОР:

Секретар Друштва:

Филип Вишњић је несумљиво заслужио да бар једнобеоградско друштво гуслара поносно носи његово име. Друштво је основано средином марта 2005. године на оснивачкој Скупштини гусларског друштва „Филип Вишњић“ је усвојен оснивачки акт и Статут друштва. За председника друштва изабран је народни гуслар Славко Јекнић. За првог председника Скупштине изабран је такође врстан народни гуслар Миломир Миљанић.  Поред наведених народних гуслара друштву су приступили народни  гуслари Властимир Бараћ, Милован Влаховић и Миломир Требјешанин, као и бројни љубитељи епске поезије и гусала.

Славко Јекнић, народни гуслар је  председник Друштво гуслара „Филип Вишњић“ Београд.

Slavko-JeknicСлавко Јекнић, народни гуслар, рођен 14. јануара 1962. Године у Крањској Јели, Шавник, Црна Гора. Гусле су  његово породично наслеђе и традиција која се преноси са једне на другу генерацију. Гуслари у породици били су отац, стриц и ујак, од којих је и научио да гусла. Славко је учесник многих свечаности, приредби, гусларских вечери и фестивала. На такмичењима гуслара је увјек био међу најбољима. Славко је добитник бројних награда и признања. Одавно је стекао звање народног гуслара, највише звање које додељује СГС. Своју љубав према гуслама пренео је и на свог сина Николу с којим наступа пред пробраном публиком.

Живи и ради у Београду са породицом. Слакво је и пјесник и аутор два запажена роман. Пише лирске пјесме надахнуте завичајним мотивима и романсиране приче наслеђе из легенди и породичног памћења. Објавио збирку пјесама за гусле под називом „Слободарска здравица“. До сада је објевио следећа издања:

До сада је објавио следећа издања:

Године 1997. роман "Снови и синови Илије Ћирова".
Године 2000. роман "Крст Глигора Мучалице".
Године 2002. збирку поезије "Шапат Ускочких трава".
Године 2003. збирку пјесама "Посвета братству Јекнића".
Године 2005. збирку пјесама "Слободарска здравица".
Године 2008. књигу прича "Планинске тајне".
Године 2008. збирку пјесама "Мелодије срца".

Славко је био члан ДГ "Вук Караџић до 1987. године када је прешао у ДГ "Радован Бећировић -Требјешки".  Био је и предсједник овог друштва. Сада је предсједник гусларског друштва "Филип Вишњић" у Београду.

Првак Србије је постао на Осмом фестивалу гуслара, одржаном 2000. године у Обреновцу.

Првак савеза Српских гуслара постао је 2008. године, на фестивалу одржаном у Краљеву.

Освојио је многе награде на фестивалима гусала и епске поезије на којима је учествовао више од 20. година. Члан је Београдске естраде. Као студенту, припала му је част и улога гуслара у значајној и популарној ТВ серији о Вуку Караџићу, снимљеној 1987. године. Завршио је Економски факултет и има стручно звање дипломирани економиста.Запослен је у Министарству унутрашњих послова Србије, у Сектору унутрашње контроле полиције. Живи и ради у Београду.

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Страница у припреми

Славко Јекнић, члан Скупштине СГС.

Страница у припреми

Страница у припреми

 

Епска читанка

epska citanka